О цивилизацији у задатом формату

Панчево - Каква је наша савременост, докле је догурала цивилизација? Да ли савремену цивилизацију одређује виши степен солидарности и емпатије? Ствара ли услове да људи живе складно у заједници? Како је локално, како глобално? Шта смо урадили да глобално тонемо и да тај пад прети свим нашим цивилизацијама? Губе ли велесиле своју веродостојност? Како је могуће да интелект напредује, а да је ратова све више? Како се манипулише људима? Зашто не постоји глобална солидарност? Зар не умемо да створимо свет без ратова и несреће? Мислиш ли о идеалном стању заједнице? Како ти је кад видиш да је моћ заснована на насиљу? Шта можеш да предузмеш кад се моћ шири у све сфере људског живота: културни, уметнички и лични породични живот? Стрепиш ли за будућност?

Куда иде ова цивилизација, једна је од тема ‒ задатака, уобличених у двадесетак упитних реченица, на које је одговорило 190 аутора са исто толико радова 16. изложбе Ликовног салона „30x30” под насловом „Успела – неуспела цивилизација”, постављена у Галерији савремене уметности Културног центра у Панчеву. Аутори различитих генерација, њих три стотине из Србије, Хрватске, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније и Италије, одазвали су се конкурсу Културног центра Зрењанин, једним дводимензионалним или тродимензионалним радом задатог формата у свим техникама и дисциплинама.

– Трудимо се да промишљамо глобално, у оквиру тога видимо и како је код нас, а уметницима дајемо могућност да се нађу у простору слободе, у програмским задацима који нису скучени. Ово је проблем који треба да промишља свако на свој начин, слободно и отворено. Отуда ове снажне и широке ситуације, док су уметнички приступ, поетика ликовност и квалитет на првом месту – напомиње за „Политику”, академски сликар, мр Милутин Мићић, аутор пројекта.

Трочлани жири је из мноштва приспелих, а онда и одабраних близу 200 радова издвојио три. Прва награда припала је Милани Лани Пауновић (Рајшић) за рад „Деца новог рата”, другопласирани је рад „Inside”, Ненада Вацића, док је трећу завредио Зоран Л. Пантелић радом под насловом „Дисциплиновање стакленог лептира”. Они су, по оцени струке, најуспешније одговорили на проблемски задатак „Успела – неуспела цивилизација”, који нагони уметнике, по речима аутора пројекта, да покажу одговорност према тренутку у којем живе, али и публици која хоће да промишља о свету и човеку. Уз све различите теме ‒ задатке, из године у годину уметници су реаговали, уз позив за нови почетак, нова креативна решења, јер снажно се овде сугерише, она увек постоје, а из најгоре слике, направите своју добру слику.

– Нит свих 16 година је једиствена прилика у Србији да оволико уметника представи свој рад. Идеја је да се друштву каже да се без уметности не може, да она помаже свакој заједници, а генерално уметност је у кризи код нас. То није добро и велика је штета, а највише губи друштво, јер она шаље поруку ‒ будите креативни и шта год радили, налазите своја најбоља решења. Зато овај пројекат отвара простор ‒ немојте одустати од уметности, дајте прилику и онима који се не баве уметношћу да буду креативни у својој струци – истиче мр Мићић, аутор пројекта „30х30”, чији радови, након Културноог центра Зрењанина, Куће Ђуре Јакшића у Београду, Галерије савремене уметности у Панчеву, путују у Музеј Срема у Сремској Митровици и Галерију „Трибина младих” Културног центра Новог Сада.