Демони рата над Пољском

Специјално за „Политику” - Варшава – Од почетка рата у Украјини Пољска је врло активна у различитим евроатлантским структурама и регионалним иницијативама које су усмерене против Русије и њеног председника Путина. Ова земља, с обзиром на њен геостратешки положај, постала је важан логистички простор за доставу војне и финансијске помоћи Европске уније Украјини. С друге стране, званична Варшава активно се залаже за снажно јачање снага НАТО-а на источним границама алијансе, од Балтика до Црног мора. Након самита НАТО-а и донетих одлука о повећању борбене готовости, безбедност ваздушног простора Пољске ојачана је присуством више од 100 авиона из ратних ваздухопловстава Велике Британије, Француске и Холандије.

Једногласном одлуком Сејма, доњег скупштинског дома, већ у првим сатима ратних сукоба усвојена је декларација о солидарности с Украјином. Премијер Матеуш Моравјецки оптужио је Русију да је „уместо дипломатских решења изабрала рат и варварство који морају наићи на одлучан отпор целог света”. Председник владе изнео је поједине детаље о разговорима које је у новембру прошле године водио с многим лидерима у ЕУ, када их је, наводно, упозоравао на реални ратни сценарио у Украјини. Иначе, ратна ескалација у Украјини и стварање хладноратовске атмосфере између Запада и Русије знатно утичу на јавност у Пољској. Чак 78 одсто грађана сматра да постоји опасност од „руске агресије” на Пољску. Готово половина испитаника прибојава се „даљих руских освајања” на истоку Европе, али и залаже за предузимање најоштријих политичких и економских мера против Русије.

Став пољске владе подржале су и опозиционе групе, попут Левице, које су се раније залагале за флексибилнији однос према Русији. Власт и опозиција у Пољској начелно су сагласне да се повећа војни буџет и издвоје знатна средства за смештај избеглица из Украјине. Намера десничарске владајуће коалиције је да до 2026. године за ресор одбране буде обезбеђено три одсто укупног буџета, док би војне снаге износиле 250.000 припадника активног састава и 50.000 припадника територијалне одбране.

Опозиција, с друге стране, од Јарослава Качињског, лидера владајуће партије Право и правда (ПиС), тражи да ургентно реши све проблеме с Бриселом у вези с домаћим законодавством, како би Пољска у новонасталим околностима могла да располаже знатним средствима за ресор одбране.

Доналд Туск, лидер најјаче опозиционе партије Грађанска платформа (ПО), поздравио је одлуку немачког премијера Шолца о суспензији пројекта „Северни ток 2”, што би, по његовом мишљењу, могло да позитивно утиче на смиривање пољско-немачких тензија у енергетској политици. Туск је позвао и владу Моравјецког да учини све како би „Украјинци и читав свет били уверени да је Пољска прави дом за избеглице које беже од руске агресије”.

Варшава је била и домаћин састанка групе Букурештанска деветка (Б9), коју чине Пољска, Румунија, Литванија, Летонија, Естонија, Мађарска, Словачка, Чешка и Бугарска. Б9 је иначе формирана као регионална иницијатива 2014. на предлог Пољске и Румуније, као одговор на руску анексију Крима и има за циљ координацију и размену ставова држава источног крила НАТО-а у вези с безбедносним питањима. Председник Пољске Анджеј Дуда оценио је да су се „демони великог рата, невиђени од 1945, вратили у Европу” и оштро критиковао богате земље ЕУ за наоружавање Русије, „углавном од продаје нафте и гаса европским тржиштима”.

Пољски медији истакли су да је мађарски председник Јанош Адер био оштрији у осуди Русије од премијера Виктора Орбана, с обзиром на исказану спремност званичне Будимпеште да се сагласи са свим одлукама ЕУ и НАТО-а.

Мађарска је, по речима Адера, у потпуности спремна на прихват великог броја избеглица из Украјине и давање сваке врсте хуманитарне помоћи. Бугарски председник Румен Радев, иначе често на удару политичара у ЕУ због досадашње политике „отворених руку” према Русији, позвао је на европску солидарност и јединство као одговор на „руску агресију и претње”. Оценама изнетим на састанку придружила се и словачка председница Зузана Чапутова, која је истакла да је „Путин напао европску безбедност”.

Пољска се већ суочава с великим избегличким таласом од више од 350.000 људи. По незваничним информацијама, Пољска је спремна за прихват милион избеглица из Украјине, али се страхује да би тај број могао да буде и знатно већи. Украјинци могу да пређу границу на десетак прелаза и без икаквих личних докумената. За све избеглице организовани су прихватни пунктови у свим регионалним центрима, као и бесплатно лечење, превоз и храна.

Поред помоћи преко државних институција, цркве и невладиног сектора, организују се бројни митинзи подршке, као и кампање у медијима и на друштвеним мрежама. Медијски извештаји препуни су многих потресних сведочанстава избеглих Украјинаца, који још не знају ништа о судбинама најближих. Једно је сигурно – рат је отворио нову тешку страницу у руско-пољским односима и озбиљно ће тестирати безбедност источне Европе у дугорочној перспективи.