У доба кризе – инвеститори оклевају

Сукобом у Украјини угрожена је целокупна европска економија, па и наша. Криза ће имати последице по овдашњу привреду не само због економске сарадње са две земље у сукобу и њиховим суседима, већ и због штете коју ће имати ЕУ као наш главни спољнотрговински партнер.

Списак невоља које ће нас погодити само се усложњава. Стручњаци набрајају слабији привредни раст, лошији извоз, евентуално слабији прилив страних директних инвестиција (СДИ), високе цене енергената због којих јавна предузећа могу да западну у тешкоће, то што „Железара Смедерево” полупроизводе од гвожђа купује у Украјини… Ту је и аспект да се Србија није придружила економским санкцијама против Русије па се намеће питање да ли се посредно, преко економије то нама може осветити.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, не верује да ће међународне финансијске институције смањити изложеност према нама. За сада тако нешто није најављено, али је према његовом мишљењу могуће успоравање одобравања неких кредита или условљавање. Такође, могућ је мањи прилив страних директних инвестиција, посебно ако би страна предузећа добила поруку од својих влада или ЕУ да се уздрже од даљег инвестирања о чему за сада такође нема наговештаја. Он сматра да ће раст БДП-а бити сигурно спорији због већих трошкова енергената, смањеног извоза и отежаног увоза неких производа пoпут сировина за железару. Главна опасност за Србију је раст цена енергената, затим немогућност извоза у Русију, Украјину, Белорусију, отежан транспорт кабасте робе попут жита преко Црног мора.

„Што се тиче финансијске стабилности државе ми имамо врло високе девизне резерве и оне могу неко време да амортизују и евентуално смањење СДИ и погоршање односа увозних и извозних цена. Ми константно имамо висок дефицит у трговини са светом и он се финансира страним директним инвестицијама и задуживањем државе. За буџетски дефицит и обавезе које доспевају ове године сигурно ћемо морати да се задужимо у иностранству, иако је речено да нећемо. Реч је о великим средствима од четири, пет милијарди евра и немогуће их је прикупити само на домаћем тржишту”, каже Арсић.

Напомиње да ми имамо додатни проблем због тешкоћа у функционисању ЕПС-а, акумулације су испражњене и ако сукоб потраје дуже, поставља се питање цена увоза. За недостајуће количине плаћамо високу цену гаса, јер у зиму нисмо ушли са залихама што је великим делом наша одговорност јер нисмо увозили кад су цене биле повољне. Прво су залихе гаса трошене да би се обезбедила производња у ЕПС-у, а онда због квара у ЕПС-у.

„Високе цене енергената могу довести до губитака у јавним предузећима „Србијагас” и ЕПС. „Србијагас” увози по високим ценама, а продаје гас домаћинствима по ниским. Последица је губитак предузећа. Слично и ЕПС увози струју по високим ценама, а те губитке неће преузети држава јер није физичко биће, већ грађани не као потрошачи, већ као порески обвезници. Тако је у свим фирмама које продају робу јефтиније него што је купују. Држава је већ дала гаранције од 200 милиона евра „Србијагасу” почетком године. Значи држава је преузела индиректну обавезу да ће да плати тај износ, ако не може предузеће”, наводи Арсић.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, каже да су догађаји ескалирали брзо и да одговор на питање какве ће бити последице зависи од дужине трајања сукоба.

„Ако криза буде дуже трајала биће последица по платни биланс. Енергенти су скупљи и тај поремећај већ се прелива на примарне производе као што је храна. Од увоза хране нисмо зависни, али јесмо од увоза неких метала. Увоз може да поскупи, а можемо имати проблема и са пласманом појединих производа као што су воће за Русију. И пнеуматици имају знатно учешће. Пословање ’Железаре Смедерево’ може бити угрожено, јер концентрати гвожђа и бакра стижу из Украјине и Русије. Питање је и како ће ефикасно бити плаћена спољнотрговинска размена са Русијом. На дуги рок наш извоз мораће да се прилагоди због пада рубље, јер постајемо неконкурентни због мањег стандарда тамошњих грађана”, објашњава Николић.

Према његовом мишљењу значајнији су негативни ефекти по Европу, између осталог и заустављање производње аутомобила неких произвођача, јер су резервне делове добијали из Украјине. Већ је наговештено да ће Европа платити високу цену сукоба и, с обзиром на то колико су они нама битни, снажнији ефекат ће по нас бити преко Европе, него директна веза нас са конфликтом. Додаје да инвеститори не воле конфликте, неизвесност, а то се види и по оклевању улагања у државне обвезнице.