U doba krize – investitori oklevaju

Sukobom u Ukrajini ugrožena je celokupna evropska ekonomija, pa i naša. Kriza će imati posledice po ovdašnju privredu ne samo zbog ekonomske saradnje sa dve zemlje u sukobu i njihovim susedima, već i zbog štete koju će imati EU kao naš glavni spoljnotrgovinski partner.

Spisak nevolja koje će nas pogoditi samo se usložnjava. Stručnjaci nabrajaju slabiji privredni rast, lošiji izvoz, eventualno slabiji priliv stranih direktnih investicija (SDI), visoke cene energenata zbog kojih javna preduzeća mogu da zapadnu u teškoće, to što „Železara Smederevo” poluproizvode od gvožđa kupuje u Ukrajini… Tu je i aspekt da se Srbija nije pridružila ekonomskim sankcijama protiv Rusije pa se nameće pitanje da li se posredno, preko ekonomije to nama može osvetiti.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ne veruje da će međunarodne finansijske institucije smanjiti izloženost prema nama. Za sada tako nešto nije najavljeno, ali je prema njegovom mišljenju moguće usporavanje odobravanja nekih kredita ili uslovljavanje. Takođe, moguć je manji priliv stranih direktnih investicija, posebno ako bi strana preduzeća dobila poruku od svojih vlada ili EU da se uzdrže od daljeg investiranja o čemu za sada takođe nema nagoveštaja. On smatra da će rast BDP-a biti sigurno sporiji zbog većih troškova energenata, smanjenog izvoza i otežanog uvoza nekih proizvoda poput sirovina za železaru. Glavna opasnost za Srbiju je rast cena energenata, zatim nemogućnost izvoza u Rusiju, Ukrajinu, Belorusiju, otežan transport kabaste robe poput žita preko Crnog mora.

„Što se tiče finansijske stabilnosti države mi imamo vrlo visoke devizne rezerve i one mogu neko vreme da amortizuju i eventualno smanjenje SDI i pogoršanje odnosa uvoznih i izvoznih cena. Mi konstantno imamo visok deficit u trgovini sa svetom i on se finansira stranim direktnim investicijama i zaduživanjem države. Za budžetski deficit i obaveze koje dospevaju ove godine sigurno ćemo morati da se zadužimo u inostranstvu, iako je rečeno da nećemo. Reč je o velikim sredstvima od četiri, pet milijardi evra i nemoguće ih je prikupiti samo na domaćem tržištu”, kaže Arsić.

Napominje da mi imamo dodatni problem zbog teškoća u funkcionisanju EPS-a, akumulacije su ispražnjene i ako sukob potraje duže, postavlja se pitanje cena uvoza. Za nedostajuće količine plaćamo visoku cenu gasa, jer u zimu nismo ušli sa zalihama što je velikim delom naša odgovornost jer nismo uvozili kad su cene bile povoljne. Prvo su zalihe gasa trošene da bi se obezbedila proizvodnja u EPS-u, a onda zbog kvara u EPS-u.

„Visoke cene energenata mogu dovesti do gubitaka u javnim preduzećima „Srbijagas” i EPS. „Srbijagas” uvozi po visokim cenama, a prodaje gas domaćinstvima po niskim. Posledica je gubitak preduzeća. Slično i EPS uvozi struju po visokim cenama, a te gubitke neće preuzeti država jer nije fizičko biće, već građani ne kao potrošači, već kao poreski obveznici. Tako je u svim firmama koje prodaju robu jeftinije nego što je kupuju. Država je već dala garancije od 200 miliona evra „Srbijagasu” početkom godine. Znači država je preuzela indirektnu obavezu da će da plati taj iznos, ako ne može preduzeće”, navodi Arsić.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, kaže da su događaji eskalirali brzo i da odgovor na pitanje kakve će biti posledice zavisi od dužine trajanja sukoba.

„Ako kriza bude duže trajala biće posledica po platni bilans. Energenti su skuplji i taj poremećaj već se preliva na primarne proizvode kao što je hrana. Od uvoza hrane nismo zavisni, ali jesmo od uvoza nekih metala. Uvoz može da poskupi, a možemo imati problema i sa plasmanom pojedinih proizvoda kao što su voće za Rusiju. I pneumatici imaju znatno učešće. Poslovanje ’Železare Smederevo’ može biti ugroženo, jer koncentrati gvožđa i bakra stižu iz Ukrajine i Rusije. Pitanje je i kako će efikasno biti plaćena spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom. Na dugi rok naš izvoz moraće da se prilagodi zbog pada rublje, jer postajemo nekonkurentni zbog manjeg standarda tamošnjih građana”, objašnjava Nikolić.

Prema njegovom mišljenju značajniji su negativni efekti po Evropu, između ostalog i zaustavljanje proizvodnje automobila nekih proizvođača, jer su rezervne delove dobijali iz Ukrajine. Već je nagovešteno da će Evropa platiti visoku cenu sukoba i, s obzirom na to koliko su oni nama bitni, snažniji efekat će po nas biti preko Evrope, nego direktna veza nas sa konfliktom. Dodaje da investitori ne vole konflikte, neizvesnost, a to se vidi i po oklevanju ulaganja u državne obveznice.