Како је Олаф Шолц оборио цену нафте

Немачки канцелар Олаф Шолц одузео је у понедељак после подне шефу америчке дипломатије Ентонију Блинкену улогу кључног политичког крманоша светске цене барела, да би је јуче препустио Александру Новаку, заменику руског премијера. Толико о ћудљивости политичких фактора, који су за мање од 48 сати уздигли светску цену нафте на 139,13 долара, а затим је истог дана, нешто касније, оборили на 126,42 долара, да би по најновијем увели процену како би барел могао лако могао да достигне незамисливу вредност од 300 долара. Иначе, барел северноатлантске нафте коштао је јуче око 121,55 долара, док је кубик гаса у ЕУ стајао око 3.200 евра.

„Апсолутно је јасно да би ембарго на руску нафту довео до катастрофалних последица по глобално тржиште. Пораст цена био би непредвидив. Био би 300 долара по барелу, ако не и више”, рекао је потпредседник руске владе Александар Новак у изјави на државној телевизији.

Званична Москва изашла је истовремено и са својим „гасним адутом” поводом оркестрираних енергетских претњи и оптужби из Вашингтона и Брисела (где најављују хитно смањење увоза гаса из Русије за 80 одсто у следећих 12 месеци).

„Москва има право да преслика забрану пумпања гаса кроз ’Северни ток 1’ због забране ’Северног тока 2’, али то не чини”, пренеле су Новакову изјаву РИА Новости.

Он је оценио да „свака земља има пуно право да донесе реципрочну одлуку и уведе ембарго на проток гаса кроз гасовод ’Северни ток 1’, који тренутно ради максималним капацитетом пут Немачке, и то због неоснованих оптужби на рачун Русије у вези с енергетском кризом у Европи, као и због и наметања забране ’Северног тока 2’”.

„Али ми за сада не доносимо ову одлуку. Нико од тога неће имати користи. Иако нас европски политичари гурају ка томе својим изјавама и оптужбама на рачун Русије”, рекао је Новак.

Шта ће даље бити с дојучерашњим громогласним најавама са Запада да ће у домену трговине енергентима здружено дејствовати драконским санкцијама против Русије, неизвесно је. Колико берзе могу да саберу, у овом тренутку је изгледа извесно да Запад ипак није јединствен кад је реч о увођењу енергетских санкција Русији. На обрт у берзанском утиску утицали су између понедељка и јуче по подне привредни и друштвени интереси Немачке и Европе, виђене из угла Берлина.

Наиме, баш кад је шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен најавио да Америка и њени неименовани европски партнери и савезници увелико раде на припреми енергетских санкција Москви, и после хистеричног узлета цене барела на 139,13 долара, огласио се канцелар Олаф Шолц.

„Европа је намерно изузела из санкција снабдевање енергијом из Русије”, рекао је Шолц у саопштењу и додао: „У овом тренутку, снабдевање Европе енергијом за производњу топлотне енергије, мобилност и снабдевање електричном енергијом за индустрију не може се обезбедити на било који други начин. Стога је од суштинског значаја за пружање јавних услуга и свакодневни живот наших грађана. Због тога је наша свесна одлука да наставимо активности пословних предузећа са Русијом у области снабдевања енергијом”, додао је Шолц.

Из Вашингтона и Брисела још нема реакција на ову Шолцову изјаву. У међувремену, за берзе је јасан (садашњи) енергетски сигнал из Берлина био довољан да у понедељак истог трена оборе цену барела на око 126 долара. Иначе, Ентони Блинкен је у другој викенд-изјави поводом енергетског ембарга Русији наговестио и могућност да Америка покрене те санкције „без обзира на друге”, али су на берзама после Шолца помислили да можда ипак постоји шанса да најмање пет милиона сибирске нафте дневно не буде одузето глобалном тржишту.

Хаос на светским берзама енергената, кључних метала, пољопривредних производа, злата, валута и свега повезаног с њима указује на неизвесно дуг и забрињавајући диктат интереса геополитике на међународним тржиштима, процена је из Ситија коју преноси лондонски „Фајненшал тајмс”.

Наиме, исти геополитички фактори који су у понедељак утицали на то да цена кубика гаса у Европи оде на фантастичних 3.900 евра јуче су је спустили за неких 700 евра, и успут тако завртели глобалну трговину стратешким металима, да је берза метала у лондонском Ситију морала да затражи „тајм-аут” у трговини никлом. И то пошто је у електронској трговини тона никла достигла вртоглаву цену од 101.365 долара. Русија свету испоручује 10 одсто никла на тржишту, док је тамошњи „Норникел” највећи светски снабдевач никлом за батерије (15–20 одсто глобалних потреба), наводи америчка банка Џеј-Пи Морган.

Москва, рекло би се, има начине да трансатлантским опонентима и глобалном тржишту укаже на значај сибирског природног гаса и палете својих стратешких сировина.