Kako je Olaf Šolc oborio cenu nafte

Nemački kancelar Olaf Šolc oduzeo je u ponedeljak posle podne šefu američke diplomatije Entoniju Blinkenu ulogu ključnog političkog krmanoša svetske cene barela, da bi je juče prepustio Aleksandru Novaku, zameniku ruskog premijera. Toliko o ćudljivosti političkih faktora, koji su za manje od 48 sati uzdigli svetsku cenu nafte na 139,13 dolara, a zatim je istog dana, nešto kasnije, oborili na 126,42 dolara, da bi po najnovijem uveli procenu kako bi barel mogao lako mogao da dostigne nezamislivu vrednost od 300 dolara. Inače, barel severnoatlantske nafte koštao je juče oko 121,55 dolara, dok je kubik gasa u EU stajao oko 3.200 evra.

„Apsolutno je jasno da bi embargo na rusku naftu doveo do katastrofalnih posledica po globalno tržište. Porast cena bio bi nepredvidiv. Bio bi 300 dolara po barelu, ako ne i više”, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak u izjavi na državnoj televiziji.

Zvanična Moskva izašla je istovremeno i sa svojim „gasnim adutom” povodom orkestriranih energetskih pretnji i optužbi iz Vašingtona i Brisela (gde najavljuju hitno smanjenje uvoza gasa iz Rusije za 80 odsto u sledećih 12 meseci).

„Moskva ima pravo da preslika zabranu pumpanja gasa kroz ’Severni tok 1’ zbog zabrane ’Severnog toka 2’, ali to ne čini”, prenele su Novakovu izjavu RIA Novosti.

On je ocenio da „svaka zemlja ima puno pravo da donese recipročnu odluku i uvede embargo na protok gasa kroz gasovod ’Severni tok 1’, koji trenutno radi maksimalnim kapacitetom put Nemačke, i to zbog neosnovanih optužbi na račun Rusije u vezi s energetskom krizom u Evropi, kao i zbog i nametanja zabrane ’Severnog toka 2’”.

„Ali mi za sada ne donosimo ovu odluku. Niko od toga neće imati koristi. Iako nas evropski političari guraju ka tome svojim izjavama i optužbama na račun Rusije”, rekao je Novak.

Šta će dalje biti s dojučerašnjim gromoglasnim najavama sa Zapada da će u domenu trgovine energentima združeno dejstvovati drakonskim sankcijama protiv Rusije, neizvesno je. Koliko berze mogu da saberu, u ovom trenutku je izgleda izvesno da Zapad ipak nije jedinstven kad je reč o uvođenju energetskih sankcija Rusiji. Na obrt u berzanskom utisku uticali su između ponedeljka i juče po podne privredni i društveni interesi Nemačke i Evrope, viđene iz ugla Berlina.

Naime, baš kad je šef američke diplomatije Entoni Blinken najavio da Amerika i njeni neimenovani evropski partneri i saveznici uveliko rade na pripremi energetskih sankcija Moskvi, i posle histeričnog uzleta cene barela na 139,13 dolara, oglasio se kancelar Olaf Šolc.

„Evropa je namerno izuzela iz sankcija snabdevanje energijom iz Rusije”, rekao je Šolc u saopštenju i dodao: „U ovom trenutku, snabdevanje Evrope energijom za proizvodnju toplotne energije, mobilnost i snabdevanje električnom energijom za industriju ne može se obezbediti na bilo koji drugi način. Stoga je od suštinskog značaja za pružanje javnih usluga i svakodnevni život naših građana. Zbog toga je naša svesna odluka da nastavimo aktivnosti poslovnih preduzeća sa Rusijom u oblasti snabdevanja energijom”, dodao je Šolc.

Iz Vašingtona i Brisela još nema reakcija na ovu Šolcovu izjavu. U međuvremenu, za berze je jasan (sadašnji) energetski signal iz Berlina bio dovoljan da u ponedeljak istog trena obore cenu barela na oko 126 dolara. Inače, Entoni Blinken je u drugoj vikend-izjavi povodom energetskog embarga Rusiji nagovestio i mogućnost da Amerika pokrene te sankcije „bez obzira na druge”, ali su na berzama posle Šolca pomislili da možda ipak postoji šansa da najmanje pet miliona sibirske nafte dnevno ne bude oduzeto globalnom tržištu.

Haos na svetskim berzama energenata, ključnih metala, poljoprivrednih proizvoda, zlata, valuta i svega povezanog s njima ukazuje na neizvesno dug i zabrinjavajući diktat interesa geopolitike na međunarodnim tržištima, procena je iz Sitija koju prenosi londonski „Fajnenšal tajms”.

Naime, isti geopolitički faktori koji su u ponedeljak uticali na to da cena kubika gasa u Evropi ode na fantastičnih 3.900 evra juče su je spustili za nekih 700 evra, i usput tako zavrteli globalnu trgovinu strateškim metalima, da je berza metala u londonskom Sitiju morala da zatraži „tajm-aut” u trgovini niklom. I to pošto je u elektronskoj trgovini tona nikla dostigla vrtoglavu cenu od 101.365 dolara. Rusija svetu isporučuje 10 odsto nikla na tržištu, dok je tamošnji „Nornikel” najveći svetski snabdevač niklom za baterije (15–20 odsto globalnih potreba), navodi američka banka Džej-Pi Morgan.

Moskva, reklo bi se, ima načine da transatlantskim oponentima i globalnom tržištu ukaže na značaj sibirskog prirodnog gasa i palete svojih strateških sirovina.