Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Легат за око и душу

Први пут после чак четири деценије у до сада највећем обиму приказан је Гвозденовићев поклон граду Београду и то поводом 120 година од његовог рођења
Дедиње, 1934, детаљ (Фото: М. Димитријевић)

Истанчан осећај за боје, за њихове тонове и њихову неусиљену усклађеност сваки пут непогрешиво израња из дела Недељка Гвозденовића (1902‒1988), где год и када год да су изложена. Тако је и у Кући легата, на поставци која до 24. марта први пут после чак четири деценије у до сада највећем обиму приказује његов поклон граду Београду и то поводом 120 година од његовог рођења – његов легат.

Говорећи о детаљима изложбе која је више него пријатна за око и душу у овом времену тешких и туробних тема, Нада Симулов Тимофејев, историчарка уметности из Куће легата и ауторка поставке, каже да је пред посетиоцима изложено чак 40 уља на платну/картону од 45 колико их има у збирци, као и бројни радови на папиру у разним техникама (темпера, акварел, цртеж) од укупно 517 колико се чува у овој колекцији. И наставља најпре о самом историјату заоставштине једног од наших најеминентнијих сликара и то цитирајући анегдотски самог Гвозденовића и његову изјаву дату својевремено за недељеник НИН:

– Морам рећи да сам за свога живота насликао око 1.700 до 1.800 слика. Годинама се од неких значајних нисам одвајао. Нешто се и продавало, мање него данас, али ја сам имао лепа примања као професор на академији, а нисам имао богзна каквих потреба: нити су ме интересовала кола, викендица, неко летовање, ви знате да нигде не мичем из Београда. Тако да сам без неког унутрашњег самосавлађивања те слике оставио да стоје код мене, не мислећи шта ћу са њима да радим. И не знам ко ми то дође и постави ми питање: „Шта ћете да радите са овим сликама овде?” Просто кажем једно глупо питање – „шта ћете да радите са сликама”. Кад, мало после почех да мислим – па, стварно, шта ћу да радим? Не могу ваљда сада да узмем па да кажем, хајде народе, навалите, купујте. И онда, дође Лазар Трифуновић па и он рече – „Што не бисте поклонили Музеју савремене уметности?” И тако почнемо разговоре и преговоре, али тамо-вамо искрсну неке тешкоће, видим неће се то реализовати, а кад поклањам, желео бих бар да то видим за мога живота. Онда сам решио да то пребацим на град. Кад сам то први пут рекао бившем председнику Жики Ковачевићу, и колико новаца уз то дајем на располагање, човек узвикну ‒ Ууу, како да не, прихватамо поклон!”

Како је навео, а наша саговорница подсећа, када је реч о поменутом новцу, та материјална средства била су остављена под условом да се тај износ утроши као инвестиција за реализацију пројекта галерије легата, то јест за обезбеђивање сталног меморијалног простора у једној од зграда у старом језгру града.

– На седници Скупштине града Београда 21. априла 1980. поклон академика Недељка Гвозденовића је прихваћен, што је потврђено и потписивањем Уговора о поклону 29. априла 1980. између Гвозденовића и града Београда. Коначно, идеја је реализована 23. децембра 1983, када је за публику отворен Легат Недељка Гвозденовића. У згради у Кнез Михаиловој 46 прву поставку сачињену по избору самог дародавца отворио је тадашњи градоначелник, архитекта Богдан Богдановић. Друга поставка, праћена каталогом са текстом Миће Поповића „Неколико идеја поводом нове поставке у галерији Легат Недељка Гвозденовића”, урађена је 1986. али није заживела јер је већ 1987. легат трајно затворен због реконструкције Кнез Михаилове улице – прича Нада Симулов Тимофејев и додаје:

– Бригу о поклон-збирци, која се односила на чување, обезбеђење, стручну обраду и излагање, град Београд је поверио Музеју града Београда (уговор од 29. 12. 1983), а потом 2007. године предат је на старање Кући легата. Због неадекватних услова у простору Куће легата у Кнез Михаиловој 46, његова дела поклоњена Београду само су повремено излагана јер могућности за сталну поставку нема па је ово сада заиста згодна прилика да се она виде у овом обиму.

Издвајајући неке појединости, она за наш лист каже:

– Највећи број слика које имамо су оне које су настале у последње три деценије његовог живота (1961‒1984), из периода када је већ формирао свој препознатљив сликарски израз: паравани, полице, рамови, штафелаји, скулпуре, керамике губе предметно значење, сведени су на ликовну форму и површину, у неисцрпним варијацијама граде и разграђују, шире, сужавају или продубљују простор, као мрље или монументалне форме. И кад слика пределе, пејзаже, Гвозденовић је заокупљен њиховом ликовношћу и атмосфером, ритмом оствареним бојеним плохама, чију мирноћу не ремете ни издвојени колористички акценти. Имамо само једно уље на платну из његовог раног, предратног периода. То је слика „Дедиње” из 1934. Тај период, кад он тек формира свој сликарски језик, допуњују радови на папиру – аутопортрети, портрети пријатеља и призори из Београда (Славија, Парк Мањеж, Зелени венац, Топчидерска чесма...). То су радови који и чине највећи део збирке, настали од 1923. до 1984, које је Гвозденовић брижљиво чувао док поједини никад нису излагани.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.