Улица мрачних дућана

Имао је 33 године када је Гонкуровом наградом, у конкуренцији са Переком, овенчан његов шести роман, „Улица мрачних дућана”. Било је то 1978. године, а роман је прошле године први пут објављен на српском језику у издању „Академске књиге” (за време Југославије, 1980. године, објављен је превод на српско-хрватски). Већ деценијама модерни класик, и добитник Нобелове награде, Патрик Модијано ужива углед једног од највећих савремених европских писаца.

„Опсесија топографије” и „картографска прецизност” биле су карактеристике које је критика уочила на самим литерарним почецима овог аутора који је био и остао романсијер типично париског простора. Конфигурација простора у Модијановим делима игра парадоксалну улогу: она сведочи о времену које је ишчезло, али пажљивим ослушкивањем допушта да се у његовим слабашним дамарима назру запретани трагови прошлости, замењени идентитети, избледела сећања… „Улица мрачних дућана” може се уврстити у постмодерне поларе, у складу с оном констатацијом Цветана Тодорова из чувене „Типологије полицијског романа” по којој „интрига, стварна али одсутна” чини капитални елемент наративне изградње. Полицијска истрага представља заправо „наративни акт” у потпуности окренут проблему идентитета и његовом уписивању у историју, како личну тако и колективну. Модијано нема романа који није грађен по моделу истраге и у којој наратор-истражитељ, објекат потраге за самим собом, настоји да похвата нити удаљене прошлости без којих изгледа није могуће дати смисао садашњости.

Роман „Улица мрачних дућана” почиње уласком у игру истраге приватног детектива Гија Ролана, жртве потпуног губитка памћења, које је наступило десетак година раније. Након одласка у пензију његовог послодавца и затварања њихове детективске агенције, Ролан покушава да следи трагове заборављених догађаја свог живота и њихових актера да би одгонетнуо мистерију тог живота сведеног на ништавило. Испитујући редом сведока за сведоком, од којих сваки заузима специфично одређени простор, суочава се са више могућих сопствених идентитета, да би се мало-помало приближио ономе који је извесније његов. Сумња до краја остаје ауторов најстрожи принцип јер се у узастопним привидним потврдама идентитета и њиховом одбацивању никада није доказало да је детектив Ги Ролан одистински Џими Педро Стерн, рођен у Солуну, у окупираном Паризу заогрнут идентитетом Педра Мекевоја, доминиканског држављанина који је без трага нестао на снегом завејаној швајцарско-француској граници 1943. године…

У градњи полара „Улица мрачних дућана” одмах се примећује одсуство важних структуралних карактеристика жанра: места злочина, као и злочина самог. Потпуно непоуздан главни јунак потврђује ову дематеријализацију: истражитељ погођен амнезијом је „празан” лик, пример неживота о чијој се ни прошлости ни садашњости ништа извесно не сазнаје: „Нема ме. Нема ничег сем бледе сенке, у башти кафеа ове вечери.” Романескну енигму дочаравају честе слике лавиринта, билијарских кугли, оштећених дашчица паркета. Парцијална разрешења те енигме конкретизују се одабраним предметима као што су најразличитије фотографије, разгледнице из далеких крајева, кутије од кекса или часописи. Сећања оних који су их изгубили наликују празним кутијама.

Супституције „места злочина” несумњиво су куће. Негостољубиве, закључане, спуштених капака са бетонским оградама или високим, неприступачним зидовима. Таква места карактерише тишина, напуштеност и потенцијална притајена опасност. Пред закључаношћу овог простора, сва објашњења измичу истражитељу, а знање које је мислио да поседује показује се као крхко и невредно: „Да ли је остало било каквог трага мог присуства у том празном стану, у тој одавна ненастањеној соби у којој вечерас телефон звони узалуд?”

Насупрот статичности затворених места, улица је репрезентација напредовања истраге. Истражитељ који обилази Париз у потрази за доказима Модијанов је омаж Сименону и његовом комесару Мегреу кога гони исто сањарско тумарање на исту имагинарну маршруту. Модијано воли да лута путељцима што воде до лажних трагова, и да се његови читаоци успут изгубе. Сви путеви којима се кретао Ги Ролан да „расветли мистерију” повели су га у мутно доба француске историје, у онај период немачке окупације када се у избегавању мрежа фашистичке полиције састојала читава уметност преживљавања. Двоструки или троструки идентитети, лажна имена на лажним документима, привремена или тајна боравишта, све се сместило под знак магловите неизвесности. Једина чврста тачка јесте једна адреса у Риму, Улица мрачних дућана број 2, која ће послужити као наслов роману али на коју ни наратор ни читалац неће никада отићи. А адреса је управо оно што недостаје овом човеку без сећања пошто само она може да му укаже ко је и одакле долази…

Прозори су, напротив, места транзиције, граница и осматрачница. Позиција „на прозору” је модијановска парадигма места на којима навиру сећања. Уз прозоре су ту и врата, степениште, одморишта и капије зграда, ти прелази између приватног и јавног, отвореног и затвореног, заграђеног и проходног. Али тренуци у којима сећања на изгубљено време навру нису гаранција успешног разрешења загонетке. Идеја Модијановог романа не лежи толико у неопходности да осветли протекле болне догађаје, међу којима и трагичну судбину јунакове супруге већ да се ослободи сумњи, неизвесности и анксиозности, тих пратиља свих запитаности о прошлом, а самим тим, садашњем и будућем времену.

 Трагови онога што се ни на један начин не може одгонетнути свели су се на неминовни неуспех истраге, још једне у низу таквих у Модијановим романима. Али пре тога, она је довођењем у одређени референтни простор обезбедила сложеност ликова и могућност њиховог супротстављања необоривости полицијских извештаја с којима се спаја и сачињава амалгам.

Треба ипак признати да су Модијанови јунаци мање истински детективи, а више шетачи и пешаци кроз Париз и да лутање улицама служи оној метафори истраге у којој читав град постаје сведок и загарантовани чувар памћења. Таква теза ће постати необично важна у потоњим романима овога аутора, пре свега у „Дори Брудер”, где читамо да је меморија града једина преостала компензација за ратом пометене људске животе.

*преводилац