Од српске јача албанска мафија

Београдска полиција недавно је ухапсила Ј. П., држављанина Белгије за којим је била расписана међународна потерница због издржавања казне затвора. Потерницу је расписао Интерпол по налогу Апелационог суда у Антверпену ради издржавања казне затвора због кривичног дела недозвољено кријумчарење наркотика и психоактивних супстанци. Он је предат судији за претходни поступак Вишег суда у Београду.

Како незванично сазнајемо, овај Белгијанац био је део екипе из Србије која се у Антверпену бавила диловањем дроге.

Лука Антверпен, коју многи називају економским срцем Белгије, једна је од главних тачака за улазак кокаина из Јужне Америке у Европу. Медији на Старом континенту овај град називају европском престоницом кокаина, а судећи по полицијским извештајима, велики је број криминалаца са Балкана који се баве шверцом наркотика у овом граду.

Од „звучнијих” имена држављана Србије ухапшених у Антверпену издваја се Вељко Бановић Вотка, један од најближих сарадника Луке Бојовића. Бановић је ухапшен јула 2018. у Антверпену. Како је саопштио МУП Србије, у Амстердаму је тада приведен извесни М. П., док је у Антверпену ухапшен Бановић.

Након хапшења и претреса више станова и других просторија у Холандији и Белгији, које су користили осумњичени, пронађена су четири килограма кокаина, као и 1,7 милиона евра, за које се сумња да потичу од продаје наркотика. Двојица ухапшених дилера радила су у дослуху и била су део исте организоване криминалне групе.

Јавност је за Бановића чула још 2007. године, када је ухапшен у Београду. Тада се сумњичио за скривање чланова „земунског клана”, али и више тешких кривичних дела почињених у Србији и иностранству. Уследило је суђење за нелегално ношење оружја, поседовање дроге и фалсификовање докумената, након чега је Бановић осуђен на 18 месеци затвора (неправоснажно). Само месец дана касније оптужен је и за шверц кокаина и хероина, због чега је 2010. године осуђен на шест и по година робије, писали су београдски медији.

„Балканско подземље је још шездесетих година прошлог века почело да се шири по земљама северне Европе, а неке од њихових дестинација постале су Антверпен и Ротердам”, каже саговорник „Политике”, пензионисани припадник некадашње Државне безбедности. Наглашава да су криминалци из Србије на северу Европе диловали дрогу, пљачкали, радили послове у вези с проституцијом и прали новац. Такође, доста су улагали и у послове са алкохолом.

„Увек су налазили неки велики новчани интерес за боравак у Антверпену”, каже наш саговорник. Он истиче да је у овом граду, заправо, од српске јача и многобројнија албанска мафија.

„Антверпен је познат и по трговини дијамантима, а у последње време преплавили су га албански гангстери. Наравно, у тим прљавим пословима учествују и поједини држављани Србије јер са на улицама тог града врти доста пара. Тамошња полиција води битку да зауставе нарко-картеле”, каже бивши обавештајац.

У великој луци Антверпена је 2020. пронађено рекордних 90 тона кокаина у вредности од 13 милијарди евра, али се сматра да заплене, које су највеће у Европи, чине само десет одсто кокаина који је прокријумчарен кроз град. Током те године је и градоначелник Антверпена добио полицијску заштиту 24 сата дневно, седам дана у недељи, након тврдњи да су нарко-банде хтеле да га убију.

Наш саговорник подсећа и на злочин у Антверпену у којем су учествовала двојица Срба. Леополдина де Декер (76) пронађена је мртва 17. маја 2013. године у својој кући у Антверпену, а Бранко Станковски и његов рођак Данијел Флоројкић осуђени су пред судом у Белгији на по 28 година затвора због убиства ове жене, коју су покушали да опљачкају. Жени је лице било прекривено самолепљивом траком, а обдукција је показала да је преминула од гушења.

Станковски и Флоројкић обмотали су лепљиву траку око њеног лица, али намера им није била да је убију, показала је полицијска истрага. У тренутку када су они дошли да пронађу сеф, она се нашла код куће, те да би лакше прегледали њен дом, прибегли су овој методи. Међутим, сеф нису пронашли, а из куће су узели сат и кутију за новац као доказ за своје налогодавце да су били у кући.

Годину дана након неуспеле крађе двојица Срба била су у бекству, а заплет ове приче догодио се када је један од налогодаваца Питер Вермерц отишао у полицију и решио да исприча истину. Он је навео како више није могао да слуша претње Станковског, који је тражио новац од њега за пропалу крађу. Наводно га је константно позивао и тражио новац уз претње. Током каснијег суђења, полиција је признала да до разрешења овог случаја никада не би дошло да налогодавац није признао.