Od srpske jača albanska mafija

Beogradska policija nedavno je uhapsila J. P., državljanina Belgije za kojim je bila raspisana međunarodna poternica zbog izdržavanja kazne zatvora. Poternicu je raspisao Interpol po nalogu Apelacionog suda u Antverpenu radi izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljeno krijumčarenje narkotika i psihoaktivnih supstanci. On je predat sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu.

Kako nezvanično saznajemo, ovaj Belgijanac bio je deo ekipe iz Srbije koja se u Antverpenu bavila dilovanjem droge.

Luka Antverpen, koju mnogi nazivaju ekonomskim srcem Belgije, jedna je od glavnih tačaka za ulazak kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Mediji na Starom kontinentu ovaj grad nazivaju evropskom prestonicom kokaina, a sudeći po policijskim izveštajima, veliki je broj kriminalaca sa Balkana koji se bave švercom narkotika u ovom gradu.

Od „zvučnijih” imena državljana Srbije uhapšenih u Antverpenu izdvaja se Veljko Banović Votka, jedan od najbližih saradnika Luke Bojovića. Banović je uhapšen jula 2018. u Antverpenu. Kako je saopštio MUP Srbije, u Amsterdamu je tada priveden izvesni M. P., dok je u Antverpenu uhapšen Banović.

Nakon hapšenja i pretresa više stanova i drugih prostorija u Holandiji i Belgiji, koje su koristili osumnjičeni, pronađena su četiri kilograma kokaina, kao i 1,7 miliona evra, za koje se sumnja da potiču od prodaje narkotika. Dvojica uhapšenih dilera radila su u dosluhu i bila su deo iste organizovane kriminalne grupe.

Javnost je za Banovića čula još 2007. godine, kada je uhapšen u Beogradu. Tada se sumnjičio za skrivanje članova „zemunskog klana”, ali i više teških krivičnih dela počinjenih u Srbiji i inostranstvu. Usledilo je suđenje za nelegalno nošenje oružja, posedovanje droge i falsifikovanje dokumenata, nakon čega je Banović osuđen na 18 meseci zatvora (nepravosnažno). Samo mesec dana kasnije optužen je i za šverc kokaina i heroina, zbog čega je 2010. godine osuđen na šest i po godina robije, pisali su beogradski mediji.

„Balkansko podzemlje je još šezdesetih godina prošlog veka počelo da se širi po zemljama severne Evrope, a neke od njihovih destinacija postale su Antverpen i Roterdam”, kaže sagovornik „Politike”, penzionisani pripadnik nekadašnje Državne bezbednosti. Naglašava da su kriminalci iz Srbije na severu Evrope dilovali drogu, pljačkali, radili poslove u vezi s prostitucijom i prali novac. Takođe, dosta su ulagali i u poslove sa alkoholom.

„Uvek su nalazili neki veliki novčani interes za boravak u Antverpenu”, kaže naš sagovornik. On ističe da je u ovom gradu, zapravo, od srpske jača i mnogobrojnija albanska mafija.

„Antverpen je poznat i po trgovini dijamantima, a u poslednje vreme preplavili su ga albanski gangsteri. Naravno, u tim prljavim poslovima učestvuju i pojedini državljani Srbije jer sa na ulicama tog grada vrti dosta para. Tamošnja policija vodi bitku da zaustave narko-kartele”, kaže bivši obaveštajac.

U velikoj luci Antverpena je 2020. pronađeno rekordnih 90 tona kokaina u vrednosti od 13 milijardi evra, ali se smatra da zaplene, koje su najveće u Evropi, čine samo deset odsto kokaina koji je prokrijumčaren kroz grad. Tokom te godine je i gradonačelnik Antverpena dobio policijsku zaštitu 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, nakon tvrdnji da su narko-bande htele da ga ubiju.

Naš sagovornik podseća i na zločin u Antverpenu u kojem su učestvovala dvojica Srba. Leopoldina de Deker (76) pronađena je mrtva 17. maja 2013. godine u svojoj kući u Antverpenu, a Branko Stankovski i njegov rođak Danijel Florojkić osuđeni su pred sudom u Belgiji na po 28 godina zatvora zbog ubistva ove žene, koju su pokušali da opljačkaju. Ženi je lice bilo prekriveno samolepljivom trakom, a obdukcija je pokazala da je preminula od gušenja.

Stankovski i Florojkić obmotali su lepljivu traku oko njenog lica, ali namera im nije bila da je ubiju, pokazala je policijska istraga. U trenutku kada su oni došli da pronađu sef, ona se našla kod kuće, te da bi lakše pregledali njen dom, pribegli su ovoj metodi. Međutim, sef nisu pronašli, a iz kuće su uzeli sat i kutiju za novac kao dokaz za svoje nalogodavce da su bili u kući.

Godinu dana nakon neuspele krađe dvojica Srba bila su u bekstvu, a zaplet ove priče dogodio se kada je jedan od nalogodavaca Piter Vermerc otišao u policiju i rešio da ispriča istinu. On je naveo kako više nije mogao da sluša pretnje Stankovskog, koji je tražio novac od njega za propalu krađu. Navodno ga je konstantno pozivao i tražio novac uz pretnje. Tokom kasnijeg suđenja, policija je priznala da do razrešenja ovog slučaja nikada ne bi došlo da nalogodavac nije priznao.