Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИГОР МАНДИЋ (1939‒2022)

Одлазак бритког полемичара

Кад је наступио „туђманизам”, схватио сам колико је било вредности у оном социјалистичком систему у којем сам ја мало „рогоборио”, рекао је својевремено за наш лист и оценио да је Хрватска данас неуспела држава, да се тресе као алкохоличар у апстиненцијалној кризи, а да ни у осталим није боље
Игор Мандић (Фото: Т. Јањић)

Вест о смрти Игора Мандића, писца, књижевног критичара и бритког полемичара растужила је оне који су га познавали и волели због његове ненадмашне духовитости, и то у целом региону, јер он је био од оних који је брисао границе.

„Направио сам једну врсту аутомонографије, да се нико не мучи после моје смрти”, рекао је приликом нашег разговора за „Политику” у лето 2014. године а поводом књиге „Оклоп од папира” која је донела избор његових текстова, есеја, колумни и фељтона већ објављених у најважнијим часописима и новинама некадашње Југославије и данашње Хрватске и Србије од 1966. до 2003. године, али и избор интервјуа које је дао протеклих деценија. Направио је, рекао је, неку врсту ретроспективе као што то раде сликари у његовим годинама. И већ тада на корицама књиге „Оклоп од папира” је наговестио да је то његов опроштај са свима (касније је објавио и „Предсмртни дневник”). А да би све било у његовом стилу на крају књиге је објавио фотографију на којој је наг, као илустрацију за есеј о нудизму, а у нашем разговору понудио објашњење да је то урадио зато што „смоквин лист мора пасти”, јер је пало све друго.

Многи се слажу да управо та књига показује колико је Игор Мандић у животу био доследан и колико је у тој својој доследности био усамљен – антикомуниста за време социјалистичке Југославије, антинационалиста деведесетих… Додуше, он је управо у поменутом разговору одбио обе дефиниције уз објашњење да „у време, социјалистичке Југославије нико није могао бити антикомуниста, јер би аутоматски завршио у затвору” пошто је у то време, како је то сликовито објаснио било баш овако: кад неко кине у ЦК, у комунистичким круговима одмах завлада упала плућа.

– Слобода и демократија су постојали само за оне који су били за социјализам. Свако ко је друкчије радио био је државни непријатељ. Према томе, не бих себи приписао да сам био антикомуниста. Ја сам само мало грађански варирао између догме и слободе, тражећи она подручја слободе која догма није захватила, а на којима би се могао изразити неки аналитички став – рекао је тада.

Али зато је деведесетих с те грађанске позиције наступао против национализма, њему је то било природно и логично, али не и његовом окружењу. Туђман га је, рекао је, освестио од свих његових могућих погрешних мишљења о претходном, титоистичко-социјалистичком систему:

– О НДХ нисам много знао јер сам био дете у то доба, али кад је наступио „туђманизам”, дакле ревитализација ендехашке државе, схватио сам колико је било вредности у оном социјалистичком систему у којем сам ја мало „рогоборио”. Но, то моје рогоборење није било ништа страшно, јер нисам био политички организован. А кад сам видео својим очима ревитализацију ендехашког пројекта, кад је национализам проговорио пуним гласом, ја сам наставио по старом. Нисам припадао ниједној странци, нити сам имао ичију заштиту. Ја сам својим текстовима само покушавао опет да тражим неке просторе слободе које тај систем није заузео, потпуно исто као и у претходном. То је та доследност.

Игор Мандић је рођен 20. новембра 1939. године у Шибенику, а студије компаративне књижевности завршио је на Филозофском факултету у Загребу 1963, где је целог века живео и радио. Од 1966. био је запослен у „Вјеснику”, као критичар у дневним новинама, као колумнист „Вјесника у сриједу”, интерни рецензент, уредник и аутор текстова у појединим „Вјесниковим” издањима. Од 1993. до 1995. писао је културолошке коментаре за „Слободну Далмацију”, био је главни уредник новина „Вјесник” (2000) и дугогодишњи сарадник многих радио-телевизијских центара, а 2005. године добио је награду Хрватског новинарског друштва за животно дело. Објавио је више од 30 књига.

У Београду у који је наставио да долази и после распада Југославије, био је омиљен, чак је имао статус иконе, што је он скромно демантовао објашњењем да чак и да има такав статус, заслужио га је неспоразумима, јер му се вероватно придају квалитети које нема.

– Ја сам само мало искочио из опште атмосфере и привукао пажњу – рекао је.

Бритко је критиковао све. Говорио је да се у животу грађана Хрватске ништа није променило од уласка у ЕУ.

– Ја сам скептичан, ироничан и не налазим ништа добро у томе да нас Европа узима као последњег подстанара, јер ми смо земља која има само терцијарне делатности. Ми смо туристичка услуга: конобари, собарице.

Сматрао је да уједињење Европе генерално није добра идеја:

‒ То су рогови у врећи, државе неспојиве по било којој линији и то, нажалост, неће опстати. ЕУ се распада, ако се не варам. То се свело углавном на немачку државу. Хвала лепо!

За Хрватску је говорио да је данас неуспела држава, да се тресе као алкохоличар у апстиненцијалној кризи, да се распада и да за њу нема наде, а да би све то могло да важи и за Србију, док је Босна специјално на умору.

Хрватска је, сматрао је, промашен пројекат зато што је стварана на националистичкој еуфорији деведесетих година и да су јој због тога темељи трули. Све бивше републике су се, по његовом мишљењу, разишле с готово истим мотивацијама, да буду свој на своме, али ништа се није променило, ноге нам и даље тону у блато.

Говорио је да у Хрватској влада „аустроугаро носталгија”, израз који је сам измислио зато што је Аустрија, како је тврдио, преузела хрватске банке и медије, а Мађарска ставила своје прсте на нафтну индустрију и потенцијал.

– Дефинитивно смо колонизовани, а од те пусте слободе, независности и суверености није остало ништа.

У односима између Србије и Хрватске видео је много бирократских зачкољица и затегнутости. Нема великодушности ни с једне ни с друге стране, сви смо моралистичке циције, сматрао је, тврдећи да је немогуће решити ову бирократску заврзламу.

У таквој ситуацији, на јавној сцени Хрватске има највише шунда, „треша”, фестивала, мисица, медијска слика Хрватске је шаролика али у распаду, а нових снага нема, све су лоше и покварене, док је оно преостало од старих снага – уморно, безначајно и малобројно, сматрао је.

– Има неколико група самосвесних али презрелих мислилаца, заосталих из бивших структура, који су потпуно на репу колоне. Мало ко има праве страсти, а нико нема могућности, ни пара за организовање. Тонемо у конвенционалност и не знамо шта нам судбина носи, а само салонски брбљамо – поручио је Игор Мандић о времену у коме живимо.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгослав
Најбољи УВЕК одлазе прерано.
Deda
Игор Мандић је био и остао ЈУГОСЛОВЕН. Доследан и храбар. Он нас је подсећао да смо један исти народ ; да смо пре доласка националиста живели мирно и опуштено у економски независној и индустријски развијеној земљи, на прагу ЕУ. Он нас је подстицао да превазиђемо ратне трауме, верске и националне разлике, да планирамо заједничке пројекте и улагања за нашу децу и унуке. У име најскупље речи - будућности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.