Може ли Кина да заустави рат у Украјини

Да ли је довољно да кинески председник Си Ђинпинг окрене телефонски број Кремља како би рат у Украјини стао? По оцени Би-Би-Сија ово је одлучујући тренутак за Пекинг да се једним позивом дистанцира од свог стратешког партнера и остане део „цивилизованог међународног поретка”.

Због страха да би Кина могла да постане „појас за спасавање” изолованој Русији у напорима да преброди финансијске проблеме изазване оштрим санкцијама, па чак и да војно помогне Владимиру Путину, из Вашингтона су почела да стижу упозорења Пекингу.

Уочи јучерашњег састанка у Риму с високим кинеским дипломатом Јангом Ђијечијем, који је иначе много раније планиран, Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливен упозорио је Пекинг да ће се суочити с последицама ако помогне Москви да избегне свеобухватне санкције због рата у Украјини.

„Пажљиво пратимо у којој мери Кина заправо пружа материјалну и економску подршку Русији. Пренели смо Пекингу да нећемо толерисати нити дозволити било којој земљи да покуша да надокнади Русији њене економске губитке од западних санкција”, поручио је Саливен у интервјуу за Си-Ен-Ен и додао да би то имало последице по Кину.

Кина је као дезинформације одбацила тврдње америчких званичника да је Москва од Пекинга затражила војну помоћ за акције у Украјини.

Поводом написа „Фајненшал тајмса” и „Вашингтон поста”, заснованих на изјавама неименованих америчких званичника да је Русија од Кине затражила војну опрему након што је 24. фебруара започела инвазију на Украјину, портпарол Министарства спољних послова Кине Џао Лиђан оптужио је јуче Вашингтон за ширење малициозних лажних тврдњи о кинеској улози у рату. Нагласио је да Кина игра конструктивну улогу апелујући на мир и преговоре, преноси Ројтерс.

На питање да прокоментарише писање америчких медија да је Русија тражила војну помоћ од Кине, портпарол кинеске амбасаде у САД Лију Пенг је рекао: „Никад нисам чуо за то”, додајући како је ситуација у Украјини заиста забрињавајућа и да је тренутак да се нешто предузме како не би ескалирала и измакла контроли.

Да би економски изнурио Русију, Запад је почео да врши притисак на Пекинг да ограничи трговину с Москвом. Поготово што, како је потврдио руски министар финансија Антон Силуанов, његова земља део златних и девизних резерви држи у кинеским јуанима. Русија је већ потврдила да због западних санкција не може да приступи половини својих финансијских резерви, вредних 300 милијарди долара.

Упркос рату и санкцијама, руска каса је још пуна и министар Силуанов најављује да ће односи с Кином бити сачувани, али је поновио да ће се дугови према „непријатељским државама”, попут САД и земаља ЕУ, плаћати само у рубљама.

Као кључни трговински партнер Русије Пекинг одбија да рат у Украјини зове западним термином „руска инвазија”. Ипак, кинески лидер Си Ђинпинг је на прошлонедељном видео-састанку с немачким канцеларом Олафом Шолцом и француским председником Емануелом Макроном позвао на максималну уздржаност. Си је изразио забринутост због економских санкција на глобалном нивоу, јер би овакве казнене мере Москви могле да ограниче кинеску способност да купује руску нафту.

Уочи састанка Саливана с некадашњим шефом кинеске дипломатије Јангом Ђијечијем, који је практично наставак ширег кинеско-америчког дијалога из октобра прошле године у Цириху, бивши главни уредник кинеског листа државног листа „Глобал тајмс” Ху Сиђин на „Твитеру” је поручио: „Ако Саливен мисли да може да убеди Кину да учествује у санкцијама Русији, биће разочаран.

Наставак војне акције Русије у Украјини имаће своју цену и за Пекинг. Директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Гергијева после разговора с челницима кинеске централне банке изразила је очекивање да ће Пекинг извршити притисак на Москву да се што пре оконча војна интервенција. Поготово што би Кина по предвиђањима ММФ-а због рата у Украјини могла да дође у ситуацију да не испуни циљ – привредни раст од 5,5 одсто.

Да ће се Пекинг активно ангажовати у проналажењу решења за сукобе у Украјини наговештава и Ванг Хуијао, шеф пекиншког истраживачког центра и саветник кинеске владе. Он је у недељној колумни за „Њујорк тајмс” написао да је Кина у јединственој позицији да делује као неутрални посредник између Русије и Украјине коју подржава Запад за окончање рата.

„Колико год некима на Западу идеја била непријатна, време је да се руском лидеру понуди излаз уз помоћ Кине”, поручио је Ванг.