Охрид, од антике до данас

Један од најдужих и најпознатијих међународних летњих фестивала на Балкану, Охридско лето (48. по реду), полако улази у други, августовски део свог овогодишњег трајања. Свечано је отворено 12. јула, концертом прослављене америчке оперске диве, сопрана Џеси Норман, чији високи захтеви (којима су славни често склони) о којима се причало уочи почетка Охридског лета, нису бацили у засенак изванредни утисак који је, у пратњи Македонске филхармоније, Џеси Норман оставила.

Од 12. јула све до 20. августа у различитим сценским просторима Охрида који је, као светско културно и природно богатство, у целини под заштитом Унеска већ 28 година, приређују се концерти, одржавају позоришне представе, отварају изложбе...

А гости? Они стижу не само са простора бивше Југославије, већ и са свих страна света; ипак, августовски део Охридског лета првог дана тог месеца отвориће Камерни оркестар Музичке омладине Македоније, а шест дана касније, 7. августа, стиже „Калигула” (има ли идеалнијег простора од охридског античког театра?) у режији Томажа Пандура, који је недавно побрао аплаузе на будванском Граду театру. Фестивал ће затворити 20. августа виолинисткиња Сара Ченг (САД) и Камерни оркестар Словеначкефилхармоније. Опет у једном од најлепших концертних простора, надалеко познатом по акустици – у цркви Свете Софије.

Током августа неколико концерата на Охридском лету приредиће и уметници Унеска – дар којим се утврђује Унесково опредељење да ово познато место у Македонији подржава, нудећи му својом заштитом непроцењиву пропаганду, како за „Политику” кажу Петар Боев, задужен за културу и промоцију туризма охридских ризница, и дугогодишњи познати новинар Никола Маневски. Њих двојица разуверавају лаковерне који мисле да заштита Унеска аутоматски значи велики прилив новца из светских банака. Не – новац се добија по пројектима, а не скида паушално са неких измишљених рачуна или банкарских конта. Раније и није било много пројеката, због одсуства политичке воље досадашњих градоначелника да појачају општинске службе које брину о туризму. Доласком садашњег градоначелника мр Александра Петреског, ствари су се покренуле са мртве тачке и већ се увелико види напредак.

О везама са Унеском не брине, међутим, општина Охрид већ Канцеларија за однос са Унеском при републичком Министарству културе; децентрализација је у току а на реду је остварење њене друге фазе, финансијског осамостаљења Охрида, после чега ће контакти са Унеском и из самог Охрида бити директнији, и чвршће успостављени.

Пројекти који се сада завршавају или који ће бити рађени па предочени Унеску свакако ће узети у обзир како конзервацију тако и рестаурацију, односно сталну бригу о најпознатијим археолошким и културолошким местима у Охриду, од којих су многа позорнице фестивала Охридско лето.

Подсетимо, рецимо: антички театар, испод Самуилове тврђаве и близу Горње порте охридског Старог града, подигнут је пре 2000 година, а дефинитивно је „изронио” у току археолошких ископавања од 1999. до 2001. године. Једно од најзначајнијих новијих открића у античком театру су и имена посетилаца, урезана у седишта аудиторијума, највероватније – како стоји у књизи „Охрид и његове ризнице” новинара и публицисте Ристе Кузмановског, једној од најбољих оОхриду – оних гостију који су имали или претплатне или сезонске карте за представе у театру! Антички театар се, додајмо, прославио на отварању Охридског лета 2005. године, када је на његовој позорници наступио славни Хозе Карерас.

Подршка Унеска ће, без сумње, јако добро доћи археолошком налазишту Плаошник чије је систематско ископавање започето 1999. године и траје до данас. Првобитно, било је ограничено на зону око цркве Светог Климента Пантелејмона, као део пројекта, како пише један од најзначајнијих македонских археолога, Паско Кузман – под називом „Обнова цркве Св. Климента ’Св. Пантелејмон на Плаошнику’ у Охриду”. Тада је откривено више од 2.000 гробова који датирају од 9. до 15. века, као и цела монументална ранохришћанска базилика са атријумом на северној страни, нартекс са подом у мозаику на западној страни и крстионица са величанственим мозаичким орнаментима, такође на поду (свет је обишла вест да се на мозаицима, поред флоре и фауне, налазе и чувене свастике, о чему је писала и „Политика”). Претпоставља се да је базилика била посвећена Св. Павлу, апостолу, који је у првом веку н.е. проповедао хришћанство у Лихниду (данашњи Охрид).

Црква Св. Климента (9. век), подсећа Кузман, која је била лоцирана у централном делу базилике, рестаурисана је на истим темељима и освештана 11. августа 2002. године. Пројекат су направили археолог Тодор Паскали (отац) и његова кћерка, археолог Тања Паскали (Владо Маленко је руководио археолошким истраживањима).

Радови на Плаошнику настављају се и данас, а координатор пројекта је Паско Кузман. Од прошле године археолошка ископавања представљају једну од фаза мега-пројекта који има радни наслов „Обнова Универзитета Светог Климента на Плаошнику у Охриду” и чији се коначни завршетак очекује крајем идуће, 2009. године. Најновија ископавања открила су културолошке слојеве из бронзаног и гвозденог доба, и из македонско-хеленског и римског периода – керамика, мермерна пластика, бронзане фигурине Дедала, Диониса, можда и Зевса...Пронађени су и артефакти из касне антике и рановизантијског доба, раног средњег века... све до прве половине 20. века.

Доказ да је Охрид непресушна ризница историје види се и из археолошких истраживања околине цркве Свете Софије (11. век). Јужно од ње, намаломтргу испред породичне куће Боевих пронађени су зидови са фрескама што говори да су они, највероватније, остаци палате Охридске архиепископије.

Охрид називају душом Македоније. Овај град у којем се спајају, како воле да кажу Охриђани, прошлост и будућност, данас живи управо тако. Онај ко дође на Охридско лето неће моћи да заобиђе рану историју града у чијим темељима лежи антички Лихнид; док буде уживао у уметничким перформансима фестивала Охридско лето, подсећаће се прошлости. На Охриђанима, и Унеску је да брину о будућности.