Цена индијског „несврставања” у рату у Украјини

Након најновијег гласања у УН, на којем је већина држава осудила агресију Русије на Украјину, из Вашингтона је упућена дипломатска депеша у којој се каже да је „Индија у руском табору”. Иако је Стејт департмент одмах повукао „спорни” допис с образложењем да је реч о грешци, дипломатама није промакло да је ово трећи пут за мање од месец дана како се овај амерички савезник уздржао од гласања у светској организацији.

Позицијом „дипломатског несврставања” Њу Делхи је послао јасан сигнал да поводом рата у Украјини не жели да бира страну – између Русије, свог највећег снабдевача оружјем, и САД, свог највећег трговинског партнера.

Индија је, ипак, позвала на тренутни прекид свих непријатељстава у Украјини, али за разлику од осталих западних савезника из индопацифичког формата, држава Квада, у којем су САД, Јапан, и Аустралија, није следила политику увођења санкција Русији.

Бивши индијски амбасадор у Русији Д. Бала Венкатеш Варма каже да не треба очекивати да ће Њу Делхи платити цену сукоба између глобалних сила: „Ово није рат коју смо ми направили”, објаснио је индијски дипломата на једном онлајн семинару.

На самом почетку сукоба, 26. фебруара, индијски представник у УН Т. С. Тирамарти рекао је да уздржавање од гласања не значи да је највећа демократија света неутрална: „Све што Индија поручује је да се морају решити легитимни безбедносни проблеми и Русије и Украјине”.

Док амерички званичници последњих недеља изјављују како би волели да се шеста економија света што мање ослања на Москву у набавци војног наоружања и опреме, Индија разматра да прихвати понуду Москве пријатељским државама које јој нису увеле санкције да купује руску нафту с попустом, уз могућност плаћања трансакција у рупијама и рубљама.

Индија 80 одсто потражње за „течним златом” подмирује увозом, а удео руске нафте је од два до три одсто. Али, како су цене нафте порасле за 40 одсто, влада намерава да повећа увоз из Русије ако тиме може да смањи све веће енергетске трошкове. Осим енергената, Индија тражи и јефтиније вештачко ђубриво из Русије и њеног савезника Белорусије.

„Русија нуди нафту и другу робу уз велике попусте. Радо ћемо то прихватити. Морамо решити неке проблеме, као што су танкери, осигурање и добијање праве нафтне мешавине. Када их решимо, прихватићемо понуду с попустом”, рекао је за Ројтерс један званичник индијске владе.

Иако је Њу Делхи у последњих десет година преполовио набавку руског наоружања, завистан је од свог традиционалног добављача још из совјетских времена.

По неким проценама, друга земља у свету по броју становника у својим војним снагама има између 60 и 85 одсто наоружања и опреме руског порекла. Иако не гледају благонаклоно на то што је Индија 2018. године склопила споразум о набавци пет руских ракетних система С-400 за 5,5 милијарди долара, амерички званичници одбијају да кажу да ће због тога увести санкције Њу Делхију.

Представници безбедносног апарата премијера Нарендре Модија поручују да Запад разуме овакву позицију Индије, која због територијалних спорова с Кином мора да на високом нивоу држи своје одбрамбене снаге.

Иако су САД постале највећи трговински партнер Индије, само прошле године размена је достигла 113 милијарди долара, Њу Делхи одавно избегава да заузме став у конфликтима у које је укључена Русија. Индија је у УН била уздржана и 2014. године, кад је Русија после референдума припојила Крим, што је Запад оценио као противправну анексију дела територије Украјине.

Овакав приступ Индије поводом ситуације у Украјини тешко да је изненађујући или нетипичан. У ауторском тексту за „Ал Џазиру” под насловом „Зашто Индија подржава Путинову Русију”, професор међународних односа Сомдип Сен са данског универзитета Роскилд, подсећа како је од проглашења индијске независности 1947. године односе између Москве и Њу Делхија обликовао „високи степен политичког и стратешког поверења”. Током година, Русија и Индија су рутински заузимале сличне ставове и подржавале једна другу у спорним међународним питањима – од Кашмира, преко совјетске интервенције у Мађарској (1956) и Чехословачкој (1968), до рата у Авганистану (1979).

„Индија жели да одржи позитиван однос с Русијом јер јој је потребна подршка Москве у решавању територијалних сукоба с суседима, посебно Кином. Такође жели да настави да ужива економску и војну подршку Русије. Штавише, како је Русија више пута подржавала Индију у УН у вези с питањима попут Кашмира, многи Индијци осећају да је сада њихов ред да узврате услугу”, закључује Сен.