Cena indijskog „nesvrstavanja” u ratu u Ukrajini

Nakon najnovijeg glasanja u UN, na kojem je većina država osudila agresiju Rusije na Ukrajinu, iz Vašingtona je upućena diplomatska depeša u kojoj se kaže da je „Indija u ruskom taboru”. Iako je Stejt department odmah povukao „sporni” dopis s obrazloženjem da je reč o grešci, diplomatama nije promaklo da je ovo treći put za manje od mesec dana kako se ovaj američki saveznik uzdržao od glasanja u svetskoj organizaciji.

Pozicijom „diplomatskog nesvrstavanja” Nju Delhi je poslao jasan signal da povodom rata u Ukrajini ne želi da bira stranu – između Rusije, svog najvećeg snabdevača oružjem, i SAD, svog najvećeg trgovinskog partnera.

Indija je, ipak, pozvala na trenutni prekid svih neprijateljstava u Ukrajini, ali za razliku od ostalih zapadnih saveznika iz indopacifičkog formata, država Kvada, u kojem su SAD, Japan, i Australija, nije sledila politiku uvođenja sankcija Rusiji.

Bivši indijski ambasador u Rusiji D. Bala Venkateš Varma kaže da ne treba očekivati da će Nju Delhi platiti cenu sukoba između globalnih sila: „Ovo nije rat koju smo mi napravili”, objasnio je indijski diplomata na jednom onlajn seminaru.

Na samom početku sukoba, 26. februara, indijski predstavnik u UN T. S. Tiramarti rekao je da uzdržavanje od glasanja ne znači da je najveća demokratija sveta neutralna: „Sve što Indija poručuje je da se moraju rešiti legitimni bezbednosni problemi i Rusije i Ukrajine”.

Dok američki zvaničnici poslednjih nedelja izjavljuju kako bi voleli da se šesta ekonomija sveta što manje oslanja na Moskvu u nabavci vojnog naoružanja i opreme, Indija razmatra da prihvati ponudu Moskve prijateljskim državama koje joj nisu uvele sankcije da kupuje rusku naftu s popustom, uz mogućnost plaćanja transakcija u rupijama i rubljama.

Indija 80 odsto potražnje za „tečnim zlatom” podmiruje uvozom, a udeo ruske nafte je od dva do tri odsto. Ali, kako su cene nafte porasle za 40 odsto, vlada namerava da poveća uvoz iz Rusije ako time može da smanji sve veće energetske troškove. Osim energenata, Indija traži i jeftinije veštačko đubrivo iz Rusije i njenog saveznika Belorusije.

„Rusija nudi naftu i drugu robu uz velike popuste. Rado ćemo to prihvatiti. Moramo rešiti neke probleme, kao što su tankeri, osiguranje i dobijanje prave naftne mešavine. Kada ih rešimo, prihvatićemo ponudu s popustom”, rekao je za Rojters jedan zvaničnik indijske vlade.

Iako je Nju Delhi u poslednjih deset godina prepolovio nabavku ruskog naoružanja, zavistan je od svog tradicionalnog dobavljača još iz sovjetskih vremena.

Po nekim procenama, druga zemlja u svetu po broju stanovnika u svojim vojnim snagama ima između 60 i 85 odsto naoružanja i opreme ruskog porekla. Iako ne gledaju blagonaklono na to što je Indija 2018. godine sklopila sporazum o nabavci pet ruskih raketnih sistema S-400 za 5,5 milijardi dolara, američki zvaničnici odbijaju da kažu da će zbog toga uvesti sankcije Nju Delhiju.

Predstavnici bezbednosnog aparata premijera Narendre Modija poručuju da Zapad razume ovakvu poziciju Indije, koja zbog teritorijalnih sporova s Kinom mora da na visokom nivou drži svoje odbrambene snage.

Iako su SAD postale najveći trgovinski partner Indije, samo prošle godine razmena je dostigla 113 milijardi dolara, Nju Delhi odavno izbegava da zauzme stav u konfliktima u koje je uključena Rusija. Indija je u UN bila uzdržana i 2014. godine, kad je Rusija posle referenduma pripojila Krim, što je Zapad ocenio kao protivpravnu aneksiju dela teritorije Ukrajine.

Ovakav pristup Indije povodom situacije u Ukrajini teško da je iznenađujući ili netipičan. U autorskom tekstu za „Al Džaziru” pod naslovom „Zašto Indija podržava Putinovu Rusiju”, profesor međunarodnih odnosa Somdip Sen sa danskog univerziteta Roskild, podseća kako je od proglašenja indijske nezavisnosti 1947. godine odnose između Moskve i Nju Delhija oblikovao „visoki stepen političkog i strateškog poverenja”. Tokom godina, Rusija i Indija su rutinski zauzimale slične stavove i podržavale jedna drugu u spornim međunarodnim pitanjima – od Kašmira, preko sovjetske intervencije u Mađarskoj (1956) i Čehoslovačkoj (1968), do rata u Avganistanu (1979).

„Indija želi da održi pozitivan odnos s Rusijom jer joj je potrebna podrška Moskve u rešavanju teritorijalnih sukoba s susedima, posebno Kinom. Takođe želi da nastavi da uživa ekonomsku i vojnu podršku Rusije. Štaviše, kako je Rusija više puta podržavala Indiju u UN u vezi s pitanjima poput Kašmira, mnogi Indijci osećaju da je sada njihov red da uzvrate uslugu”, zaključuje Sen.