Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Процена НИС-а из почетка

Процена НИС-а из почетка
Да ли је цена од 400 милиона евра реална (Фото Д.Јевремовић)

Продаја Нафтне индустрије Србије, чини се, креће из почетка. Уместо да сеових дана приводи крају прича око приватизације српске фабрике горива, у наредних десетак дана тек ће бити расписан јавни позив за избор новог саветника за НИС, који ће извршити процену вредности ове компаније.

Небојша Ћирић, државни секретар у Министарству економије, потврдио је јуче „Политици” да ће се наредних дана јавним позивом изабрати консултантска кућа, која ће извршити процену тржишне вредности НИС-а. Министарство економије је предложило, а владаусвојила предлог да се распише јавни позив, како бисе у року од месец до 40 дана добила и званична процена колико НИС вреди, будућида је то сада непознато, каже Ћирић.

То је једининачин, објашњава, да се утврдиколико компанија стварно вреди и да ли је понуда од 400 плус 500 милиона евра коју даје „Гаспромњефт” реална или не. Разлог више зашто се Министарство економије одлучило да нађе проценитеља за НИС јесте и бесплатна подела акција. Јер, у часу када оне треба да се деле, а не зна се вредност компаније, немогуће је рећи колико припада грађанима.

– Према Закону о бесплатним акцијама у обавези смо да се прецизира тржишна вредност НИС-а како би запослени, али и сви они који очекују да добију бесплатне акције знали колико им  припада – објашњава Ћирић.

Према иницијалној замисли, грађани би требало да добију 15 одсто тржишне вредности капитала НИС-а.

У Министарству економије не мисле да ће тај нови поступак утицати на даљи ток преговора са „Гаспромњефтом”. Напротив.Српска страна ће имати само нове полазне основе у преговорима са Русима јер ће постојати реална цена коју ће дати консултант, каже Ћирић.

Интересантно је, међутим, да приватизациони саветник за НИС „Мери Линч и Рајфајзен инвестмент” није укључен у овај посао иако је управо њихов предлог продаје националне нафтне компаније према ком је на тендеру требало да се нађе 25 одсто акција НИС-а усвојила влада у којој и данас седи већина истих министара.Осим тога, уговор је предвиђао да се конзорцијуму за овај посао плати 900.00 евра плус 1,2 одсто накнаде за добро обављен посао. Ако се зна да је влада олако одустала од ове стратегије приватизације, поставља се питање зашто би порески обвезници поново из својих џепова плаћали неодлучност нове поставе министара.

Овај новац је такође могао да се искористи и за модернизацију НИС-а тако да данас српска влада не би имала проблем да на мишиће подиже цену НИС-у у стању у каквом је. Занимљиво је и да претходне владе никада нису затражиле од наведеног конзорцијума да уради процену тржишне вредности НИС-а, па се тако данас зна само да је књиговодствена вредност око 1,2 милијарде евра. Упитан зашто овај „стари” саветник не ради и сада процену вредности НИС-а, с обзиромна то да већ има увид у комплетно стање имовине компаније, извор из Министарства економије кажеда им је уговор с владом истекао крајем марта.

Упућени у нафтне прилике у Србији кажу да је процена тржишне вредности компаније требало одавно да се уради. Инсистирање појединих министара у влади да сада по сваку цену напуне буџет, а да се при том не зна шта будући власник НИС-а нуди као нова улагања у компанију, нимало не звучи оптимистички.

Упитан да ли може да предвиди како ће изгледати будући преговори с Русима, извор близак владикаже да ће се сигурно ићи на подизање цене јер је то начин да се напуни буџет, иако сигурно има и оних министара у влади који се с тим не би сложили.

С друге стране, руском „Гаспромњефту” је и те како стало да уђе на српско тржиште јер му је ово једини слободан простор са ког ће ширити посао према Европи. Дакле, ако се зна да руски партнер неће тек тако лако отићи на другу страну, преговори око подизања цене ће потрајати још дуго. Зашто би иначе био ангажован нови проценитељ него да каже како НИС вреди много више, навео је исти извор из владе.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.