Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Божидар Делић, први на листи Српске коалиције НАДА за парламентарне изборе

Ми не кријемо наше симпатије према Русији

Милош Јовановић и Војислав Михаиловић су желели да будем први на листи и кад неко изговори тако крупну ствар јасно је да је у политику ушао ради нечег много већег од личног интереса и личне афирмације
Ми не кријемо наше симпатије према Русији
(Фото Српска коалиција НАДА)

На овим изборима наступам као лидер патриотског покрета „Нема назад, иза је Србија”, који сам недавно основао са својим најлојалнијим сарадницима, официрима и борцима. Сматрам да су пред нама јако озбиљна времена и да једна оваква организација може бити од пресудног значаја за промене које следе на међународној сцени, а које ће се тицати и Србије. Руководећи се истим критеријумом ушли смо у Српску коалицију НАДА јер смо проценили  да је то  најбољи и најдоследнији тим који Србија данас има, каже за „Политику” генерал у пензији Божидар Делић, први на изборној листи „НАДА за Србију”, чији су носиоци лидери ДСС-а и ПОКС-а Милош Јовановић и Војислав Михаиловић.

Објашњавајући зашто је напустио покрет „Љубав, вера, нада” Немање Шаровића и на крају се определио „само” за НАДУ, генерал Делић каже да је увек био и биће спреман да подржи рад појединаца, удружења и организација када види да раде у интересу његовог народа.

– Подржавао сам политику и неких странака. И то ми се понекад  замера. Али ја ту политику и даље доследно подржавам за разлику од тих истих странака које су зарад политичког или неког другог профита промениле своје ставове. Ево на многим пољима већ годинама  учествујем или тесно сарађујем на пример са Колом српских сестара, 549. МТБР Цар Душан Силни, Друштвом српских домаћина. И то су људи који никада нису погазили дату реч. Па и коалицију НАДА чини преко 25 странака и удружења. Ми наравно немамо подударне ставове по баш сваком питању јер бисмо тад били једна странка, али основни ставови који се тичу виталних интереса Србије су идентични. Ту пре свега мислим на територијалну целовитост земље, однос према Косову и Метохији, НАТО-у, подстицању наталитета, приватизацији природних богатстава земље, одбрани и обнови институција.

Шта значи то што сте баш ви први на овој листи коалиције ДСС-а и ПОКС-а? Која ће бити ваша улога после избора?

То питање, верујте, није се поменуло ниједног тренутка током разговора о коалицији. Разговарали смо о програмским начелима и црвеним линијама националног интереса које ни у једном моменту не смеју бити пређене. Након што је све било договорено др Милош Јовановић и господин Михаиловић су ме изненадили када су рекли да би волели да ја будем први на листи. Знате, у данашње време када се по странкама туку за функције, а неко изговори тако крупну ствар, јасно вам је да је у политику ушао ради нечег много већег од личног интереса и личне афирмације. Ако овако складно наставимо да функционишемо и након избора, Српска коалиција НАДА биће најозбиљнија, најјача ако не и једина патриотска снага у Народној скупштини после 3. априла. Што се тиче патриотског покрета „Нема назад, иза је Србија”, планирамо да јачамо организацију и спремамо се за локалне изборе који ће се одржати за годину дана.

Како ће ваша листа утицати на политички живот Србије ако будете део власти, а како ако останете у опозицији?

Ми смо овде да мењамо. А нажалост, много је тога што не ваља. Можемо бити у власти само са странкама које деле наше вредности, наш програм и циљеве. У супротном власт ће имати много муке да објасни грађанима зашто не прихвата наша решења. За почетак, не може партијска књижица да буде вреднија од дипломе, знања, труда и рада. Не може држава да субвенционише странце више него нашег српског сељака, домаћина и привредника. Једноставно, то је ненормално.

Ситуација у свету је турбулентна и процене су да нас тек чекају озбиљни изазови. Како Србија треба да се влада у наредном периоду да би очувала стабилност и мир унутар својих граница и обезбедила довољно енергената и хране?

Видели сте да и у скупштини када се „коцкице сложе” са малим бројем посланика можете некад да постигнете далеко више него нека гломазна странка. Тај исти тренутак Србија треба да уочи и искористи и на плану спољне политике. Ми не кријемо симпатије према Русији као нашем традиционалном савезнику, али како једном рече Војислав Михаиловић „кад се слонови играју страда трава”, тако да Србија као мала земља свакако мора врло промишљено да повлачи сваки потез.

Уколико бисте били у тој позицији, шта бисте радили другачије у односу на садашњу власт када је реч о вођењу спољне политике? Који су спољнополитички приоритети ваше листе?

Треба да водимо храбрију спољну политику него што је сада случај. Огромна грешка је учињена гласањем Србије у УН о осуди Русије у конфликту са Украјином. Много боље би било да смо били уздржани. А то је могла да буде одлична излазна стратегија с обзиром на то да је скупштина распуштена што значи да и влада има само техничке надлежности. Овако смо показали да смо подложни притисцима великих сила и да смо под претњама у стању да тргујемо својим националним интересима.

Шта су ваши циљеви када је реч о политици према региону и положају Срба у земљама окружења?

Најважније је очување мира, јер моји саборци и ја најбоље знамо шта је рат. Србија има обавезу да се брине о правима и интересима својих сународника у суседним државама. За Републику Српску имамо чак и обавезу према Дејтонском споразуму.

Честа су ових дана поређења напада Русије на Украјину и напада НАТО-а на СРЈ 1999. године. Као ратни командант на КиМ у том периоду, какве бисте ви паралеле повукли?

Копнена НАТО инвазија није успела. За 78 дана нису успели да нас помере ни за милиметар, иако су имали неупоредиво јачу војну силу од нас. С друге стране, Русија је за мање од две недеље потиснула украјинске снаге са четвртине своје територије која је већа од целе Србије. Те две ситуације нису за поређење. Србија није никога угрожавала и заиста није постојао ниједан разлог за напад на њу, док је Украјина као погранична држава са Русијом, својом жељом да постане чланица НАТО-а директно угрожавала интерес једне од највећих нуклеарних војних сила на свету и зато можемо разумети њихову реакцију.

Какав је ниво сарадње са другим опозиционим изборним листама? Хоћете ли, као изборна листа, имати своје контролоре избора на свим бирачким местима?

Ми ћемо покрити контролорима велику већину бирачких места, а надамо се да ће то моћи и друге опозиционе странке јер нам је то заједнички интерес. Контрола избора је јако важна и пресудна за очување изборне воље грађана, јер ако нема контролора, онда ће сасвим сигурно коза чувати купус.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Украјина као погранична држава са Русијом, својом жељом да постане чланица НАТО-а директно угрожавала интерес једне од највећих нуклеарних војних сила на свету. Znači li to da Srbija treba da napadne na skoro sve susede i sebe samu na Kosovu jer kao članice NATO-a ugrožavaju Srpske interese ?
Иван Грозни
Како је могуће ослањати се на земљу са којом се не граничимо и која је изолована? Једино ако хоћемо да личимо на Енвер Хоџину Албанију.
Ostoja
NADA zaslužuje da Srbija ustane i da glasove ovim poštenim ljudima.
Sandra
Generale, svaka reč zlata vredna, čast si i ponos ove države!
Helen
'Kopnena NATO invazija nije uspela'. Kad je to bila kopnena invazija NATO-a?
Татјана
Ако нисте преспавали 1999. годину, знате да је су из Албаније, највише на подручју карауле Кошаре, вршена артиљеријска дејства и пешадјски/десантни удари на територију Србије. Већином је била реч о регуларним снагама Албаније, као прокси-ратницима, уз одређено учествовање инструктора и посебних јединица земаља НАТО-а. Сви су били одбијени. Ако хоћете да будете духовити,морате то мало боље. Неко би рекао да овако испадате глупи, мада ја мислим да сте само безобразни.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.