Сутра тендер за „Јат”

Тендер за продају „Јат ервејза” биће расписан сутра, при чему ће рок за достављање понуда, како је јуче најавио Небојша Ћирић, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја, бити отворен најкасније до почетка октобра. Према његовим речима, интересенти за „Јат” ће моћи да доставе понуде за куповину најмање 51 одсто, а највише 70 одсто компаније.

Ћирић је објаснио да је Влада Србије дозволила потенцијалним купцима да одлуче о уделу који желе да купе. Та могућност је отворена да би на тендеру могле да учествују и компаније које су регистроване ван Европске уније. Јер, према Споразуму о отвореном небу, који би наша држава требало да парафира до краја ове године, компаније које нису регистроване у ЕУ, или земљама које настоје да уђу поменуту породицу европских земаља, не би могле да контролишу више од 49 одсто „Јата”.

Иначе, Агенција за приватизацију јуче је објавила проспект за приватизацију „Јат ервејза” и позвала потенцијалне купце да писма о заинтересованости пошаљу у року од два дана од оглашавања проспекта. А према речима Ћирића, достављање писама о заинтересованости je техничка процедура, која је уведена 2001. године и не утиче на расписивање тендера и његов ток.

У сваком случају, у проспекту се наводи да основни – уписани капитал „Јата”, који је недавно одлуком владе из јавног предузећа преведен у затворено акционарско друштво, износи 185,7 милиона евра. Капитал је подељен на 14.664.350 акција, чија је појединачна номинална вредност 1.000 динара. Иначе, имовина „Јата” је крајем прошле године процењена на 162,6 милиона евра, при чему су дугови досегли 247,4 милиона евра.

Његова најзначајнија имовина јесте путничка флота, са девет авиона типа „боинг” 737, серије 300, као и три АТР-а 72. „Јат” у својој флоти поседује и 31 авион у пилотској академији у Вршцу, као и 24 наменске летелице у привредној авијацији.

Од непокретности, „Јат” има пословну зграду у Новом Београду, објекте саобраћајно-техничког центра, школског центра, летачке оперативе и низ пословница. Као његова имовина уписано је и земљиште површине 3.815.313 метара квадратних, од чега се 3.490.105 метара квадратних води као грађевинско, а преостали део као пољопривредне површине.

Приходи „Јата” на крају прошле године износили су 165,2 милиона евра, а расходи 174,4 милиона. Пословни систем наше авио-компаније има 1 838 радника, са којима наш национални обавља 62,4 одсто путничког саобраћаја на београдском аеродрому – другом по величини на западном Балкану. Наведене податке Агенција за приватизацију је добила од „Јата” и они, како се наводи, нису били предмет независне ревизије.

Да подсетимо, приватизација „Јат ервејза” нашем националном авио-превознику требало би да обезбеди стратешког партнера, који ће првенствено бити спреман да инвестира у набавку нове флоте. Наша авио-компанија има велике потенцијале јер се предвиђа да ће са укидањем визног режима европских земаља, српско тржиште авио-саобраћаја у старту порасти за 30 одсто.

Због застареле флоте, која због високих трошкова одржавања практично апсорбује целокупну зараду, „Јат” има све озбиљније проблеме. Менаџмент компаније током протеклих месеци је у више наврата упозоравао да ће „Јат” због тога, као и све скупљег горива, самостално моћи да лети ове, у најбољем случају и наредне године. Због тога су све наде уперене у предстојећу приватизацију за коју су интересовање унапред исказали „Аерофлот” и „Исланд ер”.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић недавно је наговестио да ће почетна цена од 150 милиона евра бити умањена због глобалне кризе авио-саобраћаја.

Саветник за страна улагања Милан Ковачевић јуче је оценио да ће постигнута цена на тендеру за „Јат ервејз” зависити од тога колико ће та компанија бити растерећена обавеза и додао да је првобитна цена била нереална.

М. Лакић

-----------------------------------------------------------

Европска будућност погодује продаји Јата

Скорашње политичке промене, позитивна економска перспектива и јаснија опредељеност за ЕУ оцењују се као главни разлози за привлачење купаца Јата, оценила је консултантска кућа Rothschild and Citadel Finance.

„Скорашње политичке промене и економска стабилност у земљама Балкана отвориле су нове могућности у индустрији авио-саобраћаја”, каже се у тексту објављеном на сајту Агенције за приватизацију. Економски раст остварен у последњих осам година, како се додаје, подржава висок раст авио-саобраћаја. IATA превиђа да ће број међународних путника у Србији годишње расти по стопи од 7,6 одсто, чиме се сврстава међу првих 10 земаља по просечном годишњем расту.

Б. Д.

-----------------------------------------------------------

Летимо скоро као некада

Од када се распала СФРЈ, са београдског аеродрома у јулу месецу није полетело више путника него ове године. На Аеродрому „Никола Тесла” тако су „пали” сви недељни рекорди стари 18 година. Сада је највећи недељни број путника 79 391, а највећи број авио-операција, збирни број полетања и слетања – 1.213.

Ако се овај тренд настави, може се очекивати да ће нови недељни рекорд по броју путника бити оборен већ ове седмице, а челнике аеродрома додатно охрабрује чињеница да су, без обзира на тренутну кризу авио-саобраћаја у свету због превисоке цене горива, стране авио-компаније за следећу зиму предвиделе 10 одсто више летова него у истом периоду прошле сезоне.

Од „Јата” се тек очекује да објави зимски ред летења.

Б. Д. П.