Одличан основац – слаб возач

„Никада ми више неће пасти на памет да крадем кола”, клео се јуче после изласка са Дечје клинике у Тиршовој улици А. Р. (12), један од четворице браће која су недавно „позајмила” аутомобил и изазвала судар у коме су на Зрењанинском путу повређени они, још четворо деце и њихови родитељи. Док је изрицао обећање, седео је за воланом „прити дајане”, склепаног возила огољеног мотора, стргнутих врата и крова, честог превозног средства у запуштеним насељима. У таквој насеобини у Котежу живи бројна породица, збијена у неколико трошних кућерака око којих је овај дванаестогодишњак јуче, непосредно по изласку из болнице, трчкарао чио и весео. Само је црвени ожиљак изнад његове леве слепоочнице сведочио да је недавно доживео незгоду. Он и његов брат изашли су из болнице док су због тежих повреда на Клиници у Тиршовој задржани њихови рођаци, од којих је један у четвртак увече возио украдену „заставу 101”.

– Нисмо намеравали да се возимо, видели смо поред пијаце у Борчи аутомобил и кључеве остављене у њему. Никада раније Е. Р. није сео за волан нити сам ја научио да управљам аутомобилом. Сударили смо се убрзо после поласка. Преплашио сам се, сигурно никада више нећу узимати туђа кола – објаснио је А. Р.

Он је, како сам признаје, одувек био немирно дете. Чак је у недељу увече са братом побегао из болнице зато што му је, каже, било досадно. Шетали су се градом док им и то није дојадило па су се вратили на клинику. Када му се стање побољшало, доктори су позвали мајку и сестру Индиру да га изведу из болнице, како кажу, уз напомену да ће им, ако не дођу по њега, послати полицију на врата. Оца нема. Родбина не престаје да расправља шта ће се десити са њим ако се не смири и шта ће бити са његовим братом од ујака, деветогодишњим Е. Р., којем повреде и даље не дозвољавају да напусти негу лекара. Мајка овог дечака Ребана Г., оптужује малог А. Р. да је њено дете навео на зло.

– Погледај папире из школе. Е. Р. је дете за пример. Све те петице зарадио је поштено. Има само једну четворку из математике. Како је таквом детету могло ово да се деси? Није он крив, наговорили су га да узме кола, њима није ништа, само покоја огреботина, док мој син лежи са обе ноге у гипсу – показује забринута мајка школску књижицу, уверење о добром владању и успешном учењу, како је написала учитељица, уз помоћ родитеља.

Ребана крши руке и нервозно хода укруг док одбија покушаје рођака да је утеше тврдњом како ће се њен син Е. Р. сигурно опоравити.

– Немојте ми говорити да ће бити добро, не знам шта ће се догодити. Плашимо се и освете породице с којом се сударио. Добацивали су нам у болници, овде, срећом, још нису долазили. И нама је жао што им се то догодило – јадикује она.

Две године раније, њено друго дете преминуло је пре првог рођендана и сада јој је, каже, остао само Е. Р., кога одгаја у сићушној страћари без прозора и врата, у којој се налазе само кауч, кревет и телевизор, набацани у прљавштини у којој је тешко остати здрав.

– Е. Р. никада не одлази од куће сем када га пошаљем у продавницу или на пијацу. Када га у четвртак нисам затекла у дому, знала сам да нешто није у реду. Одмах смо почели да га тражимо свуда по крају а он је у то време већ био у болници. На телевизији сам чула да се слупао – наводи Ребана.

Наизглед безбрижан, А. Р. добацује да није била његова идеја да украду аутомобил, Ребана одвраћа да то није тачно, док од њихових сродника није могуће „извући” истину. У том друштву А. Р. и Е. Р. нису једини малолетници којима би могло пасти на памет да се провозају. Поред А. Р. у „прити дајани” јуче је седео и деветогодишњи Адријан и хвалио се да и он уме да управља колима. Научио га је брат, стар седамнаест година, каже он. „Лаже”, довикују његови рођаци. Али његов израз лица је остао самоуверен. Није било тешко поверовати му јер је једина играчка у дворишту, плишани меда, лежала у блату пред кућом.