Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 12. 3.

Поглед из стратосфере

Праву хистерију у јавности Америке подигли су медији и амбициозни политичари. Само „Њујорк тајмс” је, у 25 дана од лансирања Спутњика, поводом тога објавио 279 новинских чланака, у просеку 11 дневно. Открило се да Совјети стварају два-три пута више научника него САД
Спутњик 1, почетак Космичког доба

21. ВЕК

Пре 65 година свет је био и запањен и одушевљен када је СССР лансирао први вештачки сателит у историји – Спутњик 1. Био је то полирани метални предмет, сферичног облика, пречника 58 цм, из кога су елегантно, баш свемирски, штрчале четири танане радио-антене. Орбита му је постављена тако да је у 96 минута, колико му је било потребно да облети земљину куглу, прелетао преко већине насељених подручја Земље. Његов сигнал лако су хватали радио-аматери широм света, и то пуне три недеље, док су му трајале батерије. Летео је брзином од 29.000 километара на сат још пуна два месеца, док га није спржио предвиђени пад у Земљину атмосферу.

Хладни рат био је у пуном јеку, а први вештачки сателит у историји у Америци је изазвао Спутњик кризу и, истовремено, започео свемирску трку између две светске суперсиле. Праву хистерију у јавности Америке подигли су медији и амбициозни политичари. Само Њујорк тајмс је, у 25 дана од лансирања Спутњика, поводом тога објавио 279 новинских чланака, у просеку 11 дневно. Открило се да Совјети стварају два-три пута више научника него САД, па је постало јасно да предњаче у научним и технолошким достигнућима. Хладан туш била је спознаја да ракета, која је избацила сателит у орбиту, атомску бомбу, до било које тачке у свету, може да добаци за неколико минута. Ово је у САД покренуло огромна државна улагања у образовање и науку, али и стварање свемирске агенције, данас свима познате као НАСА. Понукани Спутњик кризом амерички лидери развили су „доктрину страхопоштовања” из које су извукли јединствен модел образовања које доприноси националној безбедности: „математика и природне науке да обезбеде супериорност у науци и инжењерству, страни језици и изучавање култура за употребу у потенцијалној шпијунажи, историја и хуманистичке науке за дефинисање националног идентитета”.

Тадашњи вођа СССР-а, Никита Хрушчов, констатовао је: „Наши непријатељи смрзли су се од страха.”

Спутњик на поштанској марки Украјине

Совјети су, и пре лансирања Спутњика, објавили најважније податке о подухвату, али у Америци и свету нико није обратио пажњу. Годину дана после лансирања научник Вили Леј анализирао је те податке па је морао да каже следеће: „Када ми неко саопшти да има ракете спремне за испаљивање – а онда ми каже и шта ће тим ракетама да лансира, како ће да лансира и каже ми скоро све осим датума лансирања – шта да мислим о себи кад ме изненади чињеница да је ракета и испаљена, а сателит лансиран.” Лансирање Спутњика подстакло је САД да годину дана касније створи Advanced Research Projects Agency (АРПА), касније преименовану у ДАРПА, што је значило да припада Министарству одбране САД. Чувени часопис Економист сматра да је ДАРПА значајно обликовала савремени свет јер је у великој мери заслужна за следеће изуме данашњице: Модерна ковид вакцину, метеоролошке сателите, џи-пи-ес, дронове, стелт технологију, говорни интерфејс, персонални компјутер и, као круна свега – стварање интернета. Подељена у шест сектора, од 2014. године ДАРПА има и седми сектор, за биолошке технологије, који резултате својих фундаменталних истраживања усмерава у интеграцију биологије, инжењерства и рачунарских наука.

Пројекти на Месецу

За 65 година свемирске трке далеко се догурало. Већ 1969. Американци су слетели на Месец, а 1998. заживела је Међународна свемирска станица, вештачки сателит који је данас, после 23 године постојања, највећа људска творевина у васиони. Створена заједничким радом првенствено Русије и САД, у станицу је до сада уложено 150 милијарди долара, што је чини најскупљим објектом икада створеним. У станици у истом тренутку може да борави шест космонаута. Земаљску куглу облети шеснаест пута у 24 сата. После Месеца, најсјајнији је предмет на ноћном небу, чак видљив и голим оком. У истом тренутку са станицом може да буде спојено шест свемирских летилица. Транспорт космонаута и данас се обавља из космодрома Бајконур и то свемирским бродовима типа Сојуз, осмишљеним још у доба СССР-а. До сада 230 појединаца, из осамнаест земаља, боравило је на станици. Астронаут Пеги Витсон је рекордерка у дужини боравка, са 665 дана проведених на Међународној свемирској станици. Од када су Американци укинули свој програм Space Shuttle, све донедавно, Сојуз је био једини превозник космонаута са земље на станицу и назад.

За трку у свемиру историјска година је 2020. Тада је први пут космонауте до Међународне свемирске станице превезла летилица једне приватне компаније, данас свима добро познате под именом Space X. Њен власник, капиталистички магнат, иноватор и индустријалац Елон Маск исписао је импресиван низ свемирских првенаца. Између осталог, Space X прва је приватна компанија која је, 2009. године, поставила комерцијални сателит у орбиту. Данас је та компанија највећи лансер и оператер комерцијалних сателита на свету. Прва је приватна компанија која је људе успешно слала на свемирске летове. Само у једној мисији, јануара 2021. године, лансирала је 143 сателита, да би данас, у орбитама око Земље, имала 1.500 комерцијалних сателита са циљем да до краја године постави чак 4.000. Недавно, услед изненадне Сунчеве олује, у једном тренутку изгубила је чак 40 сателита. Значи, замах приватне иницијативе који никада није виђен у досадашњој свемирској трци. Али нису Руси и Американци једини у свемиру. Данас је то позамашан број држава и приватних компанија. Француска, Британија, Кина, Индија, Канада, Бразил, Јапан, све су то државе које у свемиру развијају разне пројекте. Неке од њих ти пројекти су одвели и до тамне стране Месеца, али и до пустиња на Марсу.

Рањива планета

Интересантна и лепа чињеница је да од ове године и Србија улази у свемирску трку. Мало је познато да ће у августу месецу с космодрома у Индији полетети 75 сателита поводом 75 година од оснивања независне Индије, а да ће међу тим сателитима бити и један српски. То је свемирски предмет који је производ наше памети окупљене у Комитету за развој свемирског програма, из Новог Сада, у коме се налазе инжењери, пилоти, радио-аматери, астрономи, програмери. Сателит је минијатуран, тежак око два килограма, а намењен је истраживању квалитета водених површина, ваздуха и природе у Србији. Истовремено, у себи има и систем за рано упозоравање. Већ годинама комитет сарађује с индијским партнерима, а лансирање овог сателита сигурно је један од значајних момената у тој сарадњи, али и вредна цртица у свеопштој историји Србије. Сателит ће кружити на даљини од 500 километара, а као и већина овде поменутих сателита, кретаће се брзином од 28.000 километара на сат.

Наравоученије овог погледа из стратосфере је да је у свемиру могућа сарадња великих и малих, а у свему томе показује се да приватна иницијатива и приватни капитал постају један од мотора који воде и развијају свемирску трку. Ко ће искрцати прво људско биће на Марс? Кина, Елон Маск, Русија, Индија, Бразил? То је мање битно од чињенице да космос, у својој непрегледној величини, тера на спознају да су патње људи на Земљи често потпуно бесмислено изазване, а да се љути сукоби из свемирског пространства виде као бескорисни удари на рањиву заједничку планету.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранко Ср'б Козаковић
"Свемир" је савремени кроатизам, калк са чешког; српска реч је "васиона" - обе су калкови од грчког "ојкомене", и обе имају исту етимологију. Ако Срби "освајају" васиону на хрватском, то ће бити само још један културни пораз непросвећених. Све у свему, туђе нам је вазда било слађе, па је култура "покондирених тикви без корена" темељ наше суштине. Још да све буде исписано на хрватској гајевици и ето прилике да се потврдимо у том пропадању, па и када "летимо у небо".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.