Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Умро писац Милован Витезовић

(Фото Википедија CC BY-SA 3.0 rs)

Писац Милован Витезовић преминуо је данас у Београду у 78. години, речено је Танјугу у Скупштини града.

Витезовић је писао песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.

Милован Витезовић рођен је у Витезовићима код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је дугогодишњи уредник играног програма ТВ Београд и главни уредник уметничког програма РТС, професор филмског и телевизијског сценарија на катедри Драматургије Академије уметности.

Аутор је 11 романа, који су сви били бестселери. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, италијанском, словеначком, руском, македонском, грчком, румунском и хебрејском језику.

За телевизију је писао сценарија за драме „Шешир професора Косте Вујића”, и „Снохватице И и ИИ"; за игране телевизијске серије „Димитрије Туцовић”, „Приповедање Радоја Домановића” и „Вук Караџић”. Писао је сценарија за игране целовечерње ТВ филмове: „Место сусрета Београд” и „Сребро на Одисејевом путу” за европске телевизије ОРФ и ЗДФ.

Добитник је бројних награда.

Као спољни уредник за капитална дела Завода за уџбенике и наставна средства, учествовао је у приређивању дела Павла Поповића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и девет томова Стојана Новаковића. Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије. Био је председник је Удружења књижевника Србије.

Његова најпознатија дела су: Шешир професора Косте Вујића, Лајање на звезде, Милена из Кнез Михаилове, Чарапе краља Петра, Симфонија Винавер, Булерлеска у Паризу, Кад је невен био сунце, Госпођица Десанка…

Серија „Вук Караџић” донела му је Европску награду за телевизију.

На питање у једном интервјуу како бисте дефинисали свој однос према српској прошлости, историји и митологији, Милован Витезовић је одговорио: „Мислим да је мој однос према прошлости веома одговоран, нарочито кад је оживљавам. Она је за мене света, па јој зато тако опрезно и приступам, јер се претераним величањем свето најпре обесвећује. Ако не знамо шта смо били, тешко ћемо знати шта хоћемо. Тиме мислим и на негативне појаве у једној историји без које нема историјске истине о једном народу. Светлост једне историје јасније се види кад се покажу и тамне стране. Народ који добро зна своју прошлост зна и какву будућност неће!”

Познати писац је говорио: „У свему што сам писао из историје, трагао сам за истинама и за чињеницама. Гдегод сам дошао до истине коју Аристотел дефинише катарзом – оживео сам је. Открио сам да свако прекрајање историје скраћује народну памет.”

О језику је Витезовић рекао: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи народ: може се међу собом разумевати и умно сједињавати, не прелива се у други и не пропада. Све што сам створио, створио сам у језику. Бојим се да ме мимо језика нема. Језик може да се просуђује, али не и да му се суди. Ако се језику пресуђује, одсеца се. Још увек језиком намирујем у животу покупљене дугове”.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мина
Витез наше културне сцене.Благо оном, који кроз своја дела живи вечно.Слава му!
Anna Anna
Divni Vitezovic-VITEZ, danas je medju zvezdama! Vecna mu slava i da ga mladje generacije upoznaju kroz njegovo delo! Zao mi je...
Nataša
Велики, предиван човек и писац. Царство му Небеско. Бог да му душу прости.
Jan Beran
Da je na ovom svijetu bar malo više ovakvih ljudi, neke druge - bolje - bi nam 'tice pjevale.
Драгослав Мићић
Овај, српски народ, имао је срећу да му се догодио Милован Витезовић, а ја част и понос да смо провели небројане сате у незаборавним разговорима у Радију 202 и Танјугу. Остајеш у вечности, међу српским великанима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.