Београду је потребна нормализација

Прослављени кошаркашки тренер и први на изборној листи „Коалиција Душко Вујошевић – Борис Тадић – Ајмо, људи” у главном граду каже да не би желео да буде градоначелник Београда, већ да буде заменик градоначелника. У интервјуу за „Политику” наводи да му је жеља да буде Горан Весић, који је сада на тој функцији у престоници. Када је председник Србије у два мандата Борис Тадић 24. фебруара званично кандидовао Душка Вујошевића за носиоца изборне листе, то је било изненађење. Познати тренер је тада казао да нема намеру да се превише бави политиком и да је његова кандидатура „његов грађански гест”. Наводи да је кроз цео живот имао своје мишљење, издвојено и аутентично, и износио га без обзира на цену.

Шта вас је мотивисало да се политички активирате и кандидујете за градоначелника?

Мотивисало ме је првенствено незадовољство стањем у свим сегментима друштва и начин на који ова власт влада и у Београду и на нивоу републике. Свих последњих десет година налазио сам начине да то незадовољство артикулишем и кроз различите јавне наступе. Када ме је господин Борис Тадић позвао да будем носилац листе за београдске изборе, одлучио сам се да прихватим пре свега због тога што сматрам да се за живота треба супротставити свему нечасном и да ниједан неопаљен шамар не треба понети у гроб.

Уколико би листа Социјалдемократске странке освојила највише гласова, да ли бисте заиста постали први човек српске престонице?

Прво, не ради се само о СДС-у, већ о коалицији „Ајмо, људи”, коју чине више странака и покрета. Друго, ја се нисам кандидовао за градоначелника, већ сам заједно с Борисом Тадићем носилац листе коалиције „Ајмо, људи”. Када је Београд у питању, циљ је да заједно с друге две велике опозиционе коалиције „Морамо” и „Уједињени за победу Београда” освојимо већину у Београду. Уколико би наша коалиција освојила највише гласова, не бих желео да будем градоначелник, већ заменик градоначелника. Жеља ми је да будем Весић.

Који би ваш први корак био у модернизацији Београда?

Не мислим да је свака модернизација добра, а сматрам да је Београду потребна, пре свега, нормализација. Београду је потребан нормалан и спонтан развој. То наравно подразумева и финансијски аспект, јер је Београд град у који се много људи досељава и зато мора да се константно гради. Али то не значи да би смели да се због профита руше делови града који су његова душа. Зато бих у процесу нормализације који сам поменуо на првом месту заштитио Калемегдан.

Шта мислите о пројекту за метро?

О актуелном пројекту за метро мислим све најгоре због тога што сматрам да није у функцији Београда и његових грађана, већ глорификовања и позиционирања на централној тачки „Београда на води”. Свакако да је метро неопходан Београду, али мислим да је претходно решење било неупоредиво функционалније за Београд.

Колико бисте нових мостова изградили?

Што се мостова тиче, наравно да је потребно градити нове мостове, али подразумева се да то зависи и од финансијских могућности за тако велике инфраструктурне пројекте. Потребно је спајати Нови Београд и стари Београд, али на начин да Нови Београд не руши стари. Силуета која се за ведрог дана види када се из правца Новог Београда прелази ка старом и у којој се види „Победник”, Калемегдан, па све до Храма Светог Саве и у даљини назире Авала, није смела и не сме ничим бити угрожена.

Како побољшати услове живота у Београду?

Када говоримо о економским приоритетима, тиме би се свакако бавили експерти из те области. Међутим, што се тиче проблема попут чистоће ваздуха, чистоће града и проблема у саобраћају, сваки просечан Београђанин зна који су императиви. Мислим да је за решавање свих тих проблема кључна борба против корупције. Уколико се спречи корупција при грађевинским радовима у Београду, то ће се аутоматски одразити и на побољшање економских услова.

Да ли би из градског буџета био финансиран врхунски спорт?

Врхунски спорт би требало да буде финансиран кроз систем финансирања врхунског спорта на нивоу државе, с тим да би наравно један део тог финансирања требало да преузму и локалне самоуправе. То се не односи само на финансијска средства већ и на пројекте попут изградње спортских хала и различитих облика синекура које заслужују најуспешнији индивидуалци и клубови.