Beogradu je potrebna normalizacija

Proslavljeni košarkaški trener i prvi na izbornoj listi „Koalicija Duško Vujošević – Boris Tadić – Ajmo, ljudi” u glavnom gradu kaže da ne bi želeo da bude gradonačelnik Beograda, već da bude zamenik gradonačelnika. U intervjuu za „Politiku” navodi da mu je želja da bude Goran Vesić, koji je sada na toj funkciji u prestonici. Kada je predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadić 24. februara zvanično kandidovao Duška Vujoševića za nosioca izborne liste, to je bilo iznenađenje. Poznati trener je tada kazao da nema nameru da se previše bavi politikom i da je njegova kandidatura „njegov građanski gest”. Navodi da je kroz ceo život imao svoje mišljenje, izdvojeno i autentično, i iznosio ga bez obzira na cenu.

Šta vas je motivisalo da se politički aktivirate i kandidujete za gradonačelnika?

Motivisalo me je prvenstveno nezadovoljstvo stanjem u svim segmentima društva i način na koji ova vlast vlada i u Beogradu i na nivou republike. Svih poslednjih deset godina nalazio sam načine da to nezadovoljstvo artikulišem i kroz različite javne nastupe. Kada me je gospodin Boris Tadić pozvao da budem nosilac liste za beogradske izbore, odlučio sam se da prihvatim pre svega zbog toga što smatram da se za života treba suprotstaviti svemu nečasnom i da nijedan neopaljen šamar ne treba poneti u grob.

Ukoliko bi lista Socijaldemokratske stranke osvojila najviše glasova, da li biste zaista postali prvi čovek srpske prestonice?

Prvo, ne radi se samo o SDS-u, već o koaliciji „Ajmo, ljudi”, koju čine više stranaka i pokreta. Drugo, ja se nisam kandidovao za gradonačelnika, već sam zajedno s Borisom Tadićem nosilac liste koalicije „Ajmo, ljudi”. Kada je Beograd u pitanju, cilj je da zajedno s druge dve velike opozicione koalicije „Moramo” i „Ujedinjeni za pobedu Beograda” osvojimo većinu u Beogradu. Ukoliko bi naša koalicija osvojila najviše glasova, ne bih želeo da budem gradonačelnik, već zamenik gradonačelnika. Želja mi je da budem Vesić.

Koji bi vaš prvi korak bio u modernizaciji Beograda?

Ne mislim da je svaka modernizacija dobra, a smatram da je Beogradu potrebna, pre svega, normalizacija. Beogradu je potreban normalan i spontan razvoj. To naravno podrazumeva i finansijski aspekt, jer je Beograd grad u koji se mnogo ljudi doseljava i zato mora da se konstantno gradi. Ali to ne znači da bi smeli da se zbog profita ruše delovi grada koji su njegova duša. Zato bih u procesu normalizacije koji sam pomenuo na prvom mestu zaštitio Kalemegdan.

Šta mislite o projektu za metro?

O aktuelnom projektu za metro mislim sve najgore zbog toga što smatram da nije u funkciji Beograda i njegovih građana, već glorifikovanja i pozicioniranja na centralnoj tački „Beograda na vodi”. Svakako da je metro neophodan Beogradu, ali mislim da je prethodno rešenje bilo neuporedivo funkcionalnije za Beograd.

Koliko biste novih mostova izgradili?

Što se mostova tiče, naravno da je potrebno graditi nove mostove, ali podrazumeva se da to zavisi i od finansijskih mogućnosti za tako velike infrastrukturne projekte. Potrebno je spajati Novi Beograd i stari Beograd, ali na način da Novi Beograd ne ruši stari. Silueta koja se za vedrog dana vidi kada se iz pravca Novog Beograda prelazi ka starom i u kojoj se vidi „Pobednik”, Kalemegdan, pa sve do Hrama Svetog Save i u daljini nazire Avala, nije smela i ne sme ničim biti ugrožena.

Kako poboljšati uslove života u Beogradu?

Kada govorimo o ekonomskim prioritetima, time bi se svakako bavili eksperti iz te oblasti. Međutim, što se tiče problema poput čistoće vazduha, čistoće grada i problema u saobraćaju, svaki prosečan Beograđanin zna koji su imperativi. Mislim da je za rešavanje svih tih problema ključna borba protiv korupcije. Ukoliko se spreči korupcija pri građevinskim radovima u Beogradu, to će se automatski odraziti i na poboljšanje ekonomskih uslova.

Da li bi iz gradskog budžeta bio finansiran vrhunski sport?

Vrhunski sport bi trebalo da bude finansiran kroz sistem finansiranja vrhunskog sporta na nivou države, s tim da bi naravno jedan deo tog finansiranja trebalo da preuzmu i lokalne samouprave. To se ne odnosi samo na finansijska sredstva već i na projekte poput izgradnje sportskih hala i različitih oblika sinekura koje zaslužuju najuspešniji individualci i klubovi.