Четири књиге посвећене Метохији и Подримљу

У оквиру библиотеке „Корени, насеља, порекло становништва, обичаји”, коју уређује Борислав Челиковић и објављује „Службени гласник” у сарадњи са Српском академијом наука и уметности, у књижари „Геца Кон” представљене су три књиге посвећене српској Метохији, као и књига посвећена Подримљу. Како је нагласио приређивач, пространство Метохије и њен историјски значај у прошлости српског народа условили су то да због броја студија написаних о насељима, становништву, народном животу и обичајима објави укупно четири тома посвећена овом пределу.

У разговору су учествовали др Мирјана Менковић, етнолог, музејски саветник Етнографског музеја, др Урош Шешум, историчар, доцент на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду, мр Милун Стијовић, историчар, истраживач сарадник Историјског института САНУ и члан Одбора за КиМ при САНУ, као и Борисав Челиковић, уредник и приређивач библиотеке „Корени”.

Како се могло чути, ова едиција на једном месту обједињује најразличитије податке о овом подручју, за којима се често трагало по архивама и библиотекама, а подсећа на важност систематског, сталног и институционалног бављења грађом и истраживањима са терена Косова и Метохије, а не само финансирањa одређених пројеката.

Др Мирјана Менковић запазила је колико су за српску културу важна и корисна истраживања објављивана до сада у Српском етнографском зборнику, али и ова издања у оквиру едиције „Корени”. Она је, такође, приметила колико и култура одевања и ношњи одражава промене у друштву, промене одевног обрасца између два светска рата, проузроковане збеговима и миграцијама. Како је истакла, од 1999. до 2003. године обављала је тешка теренска истраживања на овом подручју, сведочећи о уништавању српског културног наслеђа у селима кроз која је прошла у оклопним колима. Урош Шешум запазио је да нигде природа није тако питома и живот тако суров као у Метохији, а Милун Стијовић подсетио је на важност достигнућа ономастике, као и претходних теренских истраживања Павла Ивића и Светозара Стијовића.

Прва књига о Метохији садржи најстарије научне студије и забележену етнографску грађу, објављене углавном пре Другог светског рата или непосредно након њега. Друга књига је посвећена северној Метохији, пределима Ругове, Метохијског Подгора, Прекорупља, Прековода и Река. Трећа – јужној Метохији, коју чине Хас, Подрима, Призренски Подгор и Жур, а четврта, под називом Подримље, доноси студије и прилоге који се односе на антропогеографска, етнографска и историјска истраживања остатка јединствене природно-географске средине Подримља. Тај простор руски конзул Иван Степанович Јастребов сматра Старом Србијом.

Метохијска котлина налази се у југозападном делу Србије и омеђена је планинама Мокром, Жљебом, Копривником, Коритником, Шаром, Дезерском, Жаром, Црнољевом и Дреницом. Простире се на 4.329 квадратних километара. То је једна од текућом водом најбогатијих области на Балкану.