Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 26. 3.

​Минут за скулптуру

На великој изложби у Музеју савремене уметности у Београду светски познато име Ервин Вурм представиће у свом стилу и објекте југословенске модерне архитектуре у глини – зграду БИГЗ-а, Палате„Србија” , зграду „тоблероне” – које ће посетиоци на јединствен начин моћи да трансформишу
Из серије „One minute sculpture”, Аустријски павиљон у Венецији, 2017. (Фото: Eva Wirdinger)

ГОСТИ БЕОГРАДА

Апсурд, парадокс, цинизам, иронија, хумор, критика друштва и малограђанских симбола – главне су одлике фасцинантних скулптура Ервина Вурма (1954), светски познатог аустријског уметника, чија ће изложба One Minute Forever бити постављена у Музеју савремене уметности у Београду (МСУБ) од 7. априла на свих пет нивоа овог здања. Кустоси су Маријана Коларић, директорка МСУБ, и Жером Санс, кустос из Француске.

Ервин Вурм (Фото: Rafaela Proell)

Ервин Вурм постао је нарочито препознатљив по својим „једноминутним скулптурама” (оne minute sculpture), насталих крајем осамдесетих година прошлог века. Њихову „кореографију” креирају људи, модели стављени у апсурдне позе и ситуације. Ноге које вире из камп приколице, глава у кутији, банана која вири из мушких панталона, човек који балансира две флаше детерџента на врховима прстију... Ове скулптуре трају тек који минут да би касније биле овековечене фотографијом.

Алудирајући на све мане потрошачког друштва, гојазност као нуспојаву, Вурм „удебљава” углачани кадилак и прави чувену скулпторску серију „дебелих аутомобила” и „дебелих кућа”. За своје скулптуре користи пластичне материјале, бетон, материјале из своје природне околине. У детињству је за добра дела награђиван од свог деде киселим краставчићем, па ће овај део туршије као уврежена асоцијација на мушки део тела постати инспирација за његова скулпторска дела, односно повод за критику патријархалних система који се мењају, али споро. Као коментар строгих граница у архитектури на зграду Музеја модерне уметности (МУМОК) у Бечу 2006. године била је постављена Вурмова инсталација „Изврнута кућа” .

Ирвин Вурм је ових дана боравио кратко у Београду како би започео постављање своје изложбе и том приликом издвојио је време за овај разговор.

Шта ви заправо поручујете публици оваквим скулптурама?

Поручујем да живимо у времену које је све компликованије, у свету у коме се повећава масовна потрошња, а с друге стране, дешавају се преломне климатске промене. Једноминутне скулптуре односе се на чињеницу да је наш доживљај времена све краћи. Ови радови су еквивалент за време нашег кратког живота. Некада, у прошлости, кроз религију посебно, у самој конструкцији друштава доминантна је била вера у вечност. Данас се чини да то све мање постоји јер је колапс света све бржи.

Ви значи не верујете у вечно трајање?

Не, ја верујем у тренутак.

Својевремено сте направили бум скулптурама „Дебели аутомобил” и „Дебела кућа”. Реч је критици конзументског капиталистичког друштва, али и о вашем специфичном виђењу „људског” у машини и некретнини. Како сте промишљали ове скулптуре?

Имао сам намеру да хуманизујем аутомобил, односно кућу. Наравно да смо код аута фасцинирани његовим механичким својствима, брзином коју развија, изгледом. Аутомобил и кућа су били главни статусни симболи и највољенији пре појаве ајфона. Али ја сам хтео да комбинујем биолошки систем с техничким системом или архитектонским када говоримо о кући. И када сам направио скулптуру дебелог аутомобила, ја сам видео и његово људско лице, он је имао фацу. Као и човек, и аутомобил може да се удебља, да мења масу.

Ледена глава (Фото: Љубазношћу Taipei Fine Arts Museum, Тајван), Идиот, 2003 (Фото: Роман Мерц)

Неки од ваших упечатљивих радова односе се на детињство, односно на друштво у коме сте одрастали. Пример је скулптура „Узана кућа”, која је пре неколико година била постављена и у Венецији поред палате Кавали на Каналу Гранде.

Одрастао сам у дивној породици, у пријатној атмосфери, али у ригидном постнацистичком друштву. Моја „Узана кућа” је заправо реплика куће мојих родитеља и говори о тескоби живота у таквој средини, о клаустрофобији коју осећате када уђете у такав простор. Све куће тог доба су биле такве, скучене, као што је било скучено и време и друштво у коме смо живели у Аустрији после рата.

У Венецији смо се пели и на ваш „наглавачке” постављен камион испред павиљона Аустрије 2017, када сте били представник ваше земље на бијеналу. Шта је била поента видика с врха платформе?

Идеја је била поглед према Медитерану јер, реално, море се из Венеције не види. Медитеран је центар света између Европе на северу, Азије на истоку и Африке на југу, повезан с Атланским океаном. То је било и време када је почела мигрантска криза, време драматичних прелазака овог мора и бекства из Сирије. Тако је појачан контраст између владајућег мита о Медитерану као месту среће и актуелне ситуације, где је ово море постало место трагедије и опасности.

Део ваших перформативних скулптура инспирисан је архитектуром модернизма Југославије. Које зграде су вас посебно инспирисале?

Архитектура је увек део мог рада. Погледајте ову зграду, зграду музеја, она је права скулптура. Реч је о серији радова у глини инспирисаних истраживањем односа традиционалне и модерне архитектуре. Као узоре узео сам зграде БИГЗ-а, Палате федерације, зграде Музеја на Ушћу, зграда „тоблероне” код Богословије и зграда „мерцедес” у новобеоградском блоку 38. Током трајања изложбе замишљена је нека врста перформанса, учешћа публике која ће моћи да „пролази” кроз те глинене форме које су меке и склоне лакој деформацији и трансформацији у неку нову форму. А управо је то уништавање зарад стварања нечег новог понекад узнемирујуће.

Музички састав Red Hot Chilli Pepers је 2002. у видео-споту „Can’t Stop” користио ваше једноминутне скулптуре? Како је дошло до ове сарадње, да ли сте познавали неког из бенда?

Не, позвао ме је редитељ видео-спота Марк Романек и питао за дозволу да се користе моје скулптуре. Имао сам само један услов, да напишу да је реч о скулптурама уметника Ервина Вурма. То је било први пут да МТВ потпише уметника на видео-споту.

Да ли имате сличне понуде и данас?

Да, недавно ме је звао репер Кање Вест, као и Ејсеп Роки, супруг певачице Ријане.

Својевремено сте имали идеју да Мајкла Џексона и Арнолда Шварценегера „претворите” у скулптуре. Шта се с тим догодило?

Мајкл Џексон ми је био синоним за живу скулптуру, као и Шварценегер. Јер ако промените форму и масу, ви мењате и унутрашњи садржај. Мајкл Џексон се трансформисао из црног момка у андрогино биће избељене коже. Он је мењајући форму променио своју суштину, садржај. Имао сам намеру да разговарам с њима о феномену скулптуре и да тај разговор преточим у неку форму уметности. Нажалост, Џексон ми никад није одговорио, а Шварценегер је убрзо постао гувернер тако да ми после свега то више није било интересантно.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.