Даровно подмићивање

Одређена незаконитим стицањем непосредне добити од лица којима се чини извесна услуга кршењем постојећих закона и правила, корупција се у ширем значењу може прикривати и имати разне видове. Она се може вршити свесно и несвесно, чинити активно и пасивно. Будући да се врши тајно, у четири ока, ретко излази на видело и тешко се доказује. Иако најуочљивија у подмићивању власти, корупција се огледа и у појавама поткупљивања влашћу и тежњама власти да поткупи оне од којих јој зависи опстанак.

Подлежући искушењима подмићивања, данас се суочавамо са овом појавом као великим друштвеним злом. Када је недавно објављена вест да су станови у новоградњи у Београду скупљи за тридесет процената од реалне цене због корупције општинских службеника који издају потребне дозволе за градњу, то није забринуло власт нити покренуло преиспитивање одговорности и утврђивање кривице за такво стање. Оно је последица неозбиљно схваћених и игнорисаних претходних упозорења о поновном порасту корупције у нас, а скандалозне пресуде којима се ослобађају или симболично кажњавају актери корупционашких појава показују неодговарајући однос према злоупотребама у вршењу власти и обављању јавних послова.

За подмићивања јавних службеника обично се тражи олакшавајућа околност и алиби у примљеном поклону. Међутим, давање и примање одређеног поклона који подразумева уздарје није подмићивање, али се даром често корумпира. Мито је тада његово наличје јер се показује у уздарју очекиване услуге коју би прималац поклона требало да учини. Подмићени, наравно, може да чини тако што не уради оно за шта је плаћен, да би онај који га је поткупио за такво понашање имао непосредну корист од тога.

Давање поклона, пешкеша, службеницима од којих се очекује да изврше одређену услугу било је уобичајено у турско време. Такво понашање, својствено и другим апсолутним монархијама, условљено је чињеницом да држава није могла да финансира поједине области своје управе, па су услуге њених службеника на овај начин плаћали њени непосредни корисници. У том смислу ти поклони нису имали карактер корупције нити су били израз менталитета кварења друштва, јер о корупцији можемо говорити када су државни службеници редовно плаћени, а додатним поклонима остварују вишак зараде. Међутим, овакав систем плаћања је омогућавао да уместо законских принципа преовлада пракса произвољног одређења цене поменутих услуга. У тој произвољности доминирала је прагматичност која се претварала у обичај, правило и принцип па тиме постаје и обавеза која утиче и на формирање карактеристичне црте менталитета. Нешто од тих црта остало је живо и у данашњем односу према јавним службеницима.

За дефинисање и разграничење мита од поклона, као врста части за учињену услугу, важан је тренутак када се вредност даје. У подмићивању се даје да би се добило, а у даривању из поштовања и части након извршене услуге. Зато, када јавни службеник коректно обави свој посао, онда се поклоном он само награђује за извршену услугу. У том смислу се и бакшишем, односно напојницом датом као част за неки добро извршен рад, не врши подмићивање. Али, уколико је она уобичајена и у извесном смислу обавеза као израз лепог понашања за сваку услугу, онда онај који прекрши те норме доводи себе у ситуацију да убудуће не буде адекватно услужен.

У корупционашком менталитету очекивана награда за учињену услугу постаје и нека врста обавезе, па зато и дар након извршене услуге има значење мита. Прелазећи ту границу, дар добија карактер корупције и постаје чинилац кварења и пропадања друштва. Под окриљем даривања, примања или давања поклона привикава се на живот по правилима подмићивања која стварају склоност ка овој врсти компромиса и погодбе. Тамо где се успева само захваљујући подмићивању, успева првенствено корупција која формира и одговарајући менталитет људи такве средине.

Показатељ тог стања је однос према корупцији као нечем уобичајеном и нормалном, попут псовке у вербалној комуникацији за коју се зна да је непримерена и ружна, али која се користи као узречица и поштапалица. Чиновници поретка примају мито да они који дају не би помислили да су учинили неки пропуст, прекршили важеће правило које показује степен друштвене корумпираности. У таквим околностима не ради се више о кршењу закона против корупције, већ о поштовању правила подмићивања.