Август - месец изгубљених кофера

То што је и Здравко Чолић недавно враћајући се из Канаде остао без шест кутија са техником слаба је утеха некоме ко пође на годишњи одмор и после изласка из авиона на кружној траци за пртљаг не угледа свој кофер. Разочарање ће бити још веће ако му те ствари не стигну ни у року од пет дана, колико је уобичајен рок за враћање пртљага.

По важећим статистикама, август је месец у којем се због мноштва летова и гужви на аеродромима загуби највише путничког пртљага. Слично је и у септембру и октобру, а најнижа стопа изгубљеног пртљага забележена је у јануару.

Статистика говори да број изгубљених кофера и није толико велики у односу на милионе путника који се превезу авионима. Већина, заправо, није изгубљена, јер их авио-компанија достави са закашњењем, охрабрују углас авио-превозници.

На пример, на Аеродрому „Никола Тесла” ефикасност је лане била 99,27 одсто, каже Никола Ђукић из пи-ар службе, што би значило да је од сто изгубљених кофера 99 враћено власнику. Још конкретније – то је „3.678 комада пртљага” од којих је отприлике 3.600 пронађено и поново уручено путнику.

Сазнајемо од нашег саговорника и то да је Служба изгубљеног и нађеног пртљага у сурчинској ваздушној луци члан светског „Ворлд трејсер система” и у сталној је вези са 17 великих авио-компанија. То је компјутерски систем трагања за пртљагом, јединствен за све међународне аеродроме, преко кога се лако утврђује где је изгубљен пртљаг и са високим процентом ефикасности се и проналази.

Драган Несторовић, директор саобраћаја Аеродрома „Никола Тесла”, објашњава губљење кофера чињеницом да се на једној од успутних тачака, дакле на неком од аеродрома, направи загушење због посебних мера безбедности, па због реда летења остане мало времена за пребацивање кофера из авиона у авион. Такође, догађа се и да у пртљажнику летелице не буде места за сав пртљаг, па када он буде напуњен кофери који претекну остају за транспорт следећим летом.

На свакој авио-карти одштампани су услови путовања, па и обештећења. Међутим, оно што службеници свих компанија саветују путницима јесте да вредне ствари не стављају у пртљаг, већ да их пријаве, како би кофер био отпремљен под посебним мерама. То, наравно, кошта, али путник бар има избор. Иначе, они који баш морају да носе гардеробу и друге важне ствари на редовним линијама у бизнис класи могу да предају кофер до 30 килограма тежине, у економској класи – 20 килограма, а деца до две године имају право на својих десет килограма багажа. Никола Ђукић, из пи-ар службе београдског аеродрома, каже да та правила не важе када имате „лоу-кост карте” и да оне спадају у случајеве који се посебно уговарају и уз њих се чак посебно наплаћује пртљаг.

И одговорни у свету тврде да је количина изгубљеног пртљага права ситница, упркос великим бројкама које можемо да прочитамо у њиховим извештајима. Званично у авионском превозу у свету је прошле године изгубљено 42 милиона кофера и торби, 25 одсто више него 2006, саопштено је пре неколико месеци у Амстердаму. Од укупног броја изгубљених ствари, три одсто, односно једна торба на сваких 2.000 путника никада није пронађена, наводи се у извештају женевске организације СИТА, која обезбеђује компјутеризовани сервис манипулације пртљагом за потребе светских авио-компанија. СИТА је саопштила да су укупни трошкови превозника због лошег руковања пртљагом у 2007. години износили око 90 долара по комаду, односно укупно 3,8 милијарди долара.

Извршни директор СИТА Франческо Воланте наглашава да је највећи број затурених комада пртљага испоручен власницима у року од 48 сати. Пртљаг се највише губи (у око 49 одсто случајева) због лошег руковања током трансфера на аеродромима, када путници мењају летове. Кофери се губе и приликом убацивања у авион (око 16 одсто случајева) и због погрешног означавања и појачаних мера безбедности на аеродромима (14 одсто).

Дакле, све своје ствари у – ручни пртљаг, па на авион. Бар током августа.