Хенри Форд и старе „бубе”

Мексико – У историјској хронологији важнијих светских догађаја и личности, 30. јул је посебно значајан за аутомобилску индустрију, по два основа – „Форду” и „Фолксвагену”, али и по више необичних подударности везаних за те две гигантске аутомобилске куће.

Тачно пре пет година, на данашњи дан у „Фолксвагеновој” фабрици у Мексику је произведен последњи примерак старог модела у народу веома омиљене „бубе”, чиме је окончан готово седам деценија дуг живот тог легендарног аутомобила.

Последња метална „буба” носила је ознаку „Фолксваген” бр. 21.529.464, што значи да их је, за 68 година, толико произведено у Немачкој и другим земљама света. Тиме је окончана историја најдуже производње тог популарног, народног аутомобила (волкс, на немачком, значи народни, а ваген значи кола).

На данашњи дан, али пре 145 година (1863), рођен је амерички аутомобилски магнат Хенри Форд, произвођач и конструктор који је највише допринео наглом развоју аутомобилизма у свету.

Почео је као ковач, али је временом успео да изгради читаву индустријску империју. Прве „бензинске кочије” конструисао је 1896, а од 1899. се бавио производњом аутомобила, касније и трактора. Први је увео серијску производњу, као и повољно кредитирање купаца устројено тако да просечном грађанину САД аутомобили буду доступни.

Године 1908. је творио „модел Т”, „народни аутомобил” који је моторизовао САД. Био је познат по необичној бризи за своје запослене и по подстицању личне иницијативе, а народни аутомобил, била је и немачка „буба”, где се необичне коинциденције настављају. Његова препорука послодавцима је гласила: „Плаћајте добро своје запослене па ће они бити добри потрошачи, покретачи потражње и, према томе, производње!”

Форд је, наиме, написао и књигу сећања: „Мој живот и рад”, али и антисемитско дело „Међународни Јеврејин”. Касније се одрекао тог дела, уз објашњење да је био у заблуди. Међутим, показало се да је баш та његова књига послужила као инспирација Адолфу Хитлеру за његово чувено дело „Мајн кампф” („Моја борба”).

Још једна „случајност” везана је за те две аутомобилске куће, пошто је управо производња „Фолксвагенове” „бубе” била Хитлерова идеја. Немачки фирер је, наиме, желео да произведе аутомобил доступан сваком Немцу. Изглед каросерије, пак, дело је Фердинанда Поршеа.

Протекле седмице је баш „Порше” преузео већински део „Фолксвагена”, тако да овим „аутомобилским подударањима”, као да нема краја.

Занимљиво је, међутим, да ниједан немачки грађанин није возио „бубу” док су нацисти били на власти. До почетка рата, 1939. године, произведено је само 630 „буба” и све су завршиле у рукама официра и самог Хитлера. Након завршетка Другог светског рата, под контролом Британске војске је поново започета производња „Фолксвагенових” аутомобила. Биле су доступне две верзије, са двоја и четворо врата, а 1949. је покренут и извоз.

Буцмасти, заобљени аутомобилчић је убрзо стекао популарност и постао симбол немачког привредног чуда. Са ширењем славе, „буба” је постала омиљени модел бунтовне послератне генерације у САД и Европи. Ипак, то име је постало званично тек крајем шездесетих година прошлог века.

Последња серија „буба” од 3.000 примерака, названа „última edición” („последње издање”), била је произведена у „акваријус” плавој боји и у крем боји „пун месец”, са рубовима и ретровизорима од хрома и точковима са рубом од беле гуме. „Бубе” из последњег издања су коштале 84.000 мексичких пезоса (око 8.000 долара), док је цена тих аутомобила у обичној верзији, која је престала да се производи 10. јула 2003, износила 68.000 пезоса или око 6.500 долара.

Оригинална „буба” имала је одане поклонике у целом свету – од Исланда до Малезије, што није успео да надмаши ниједан други аутомобил.

Редизајнирана верзија тог модела, названа „нова буба”, пуштена је у продају 1998. године, али – пошто њена цена износи између 20.000 и 25.000 долара – јасно је да то више не могу да буду „народна кола”.

Мексико је 1996. године остао последња земља у којој се још производила стара „буба”, а од 1998. је тај модел могао да се купи још само тамо. Фабрика немачког „Фолксвагена” у граду Пуебли је данас такође једина у којој се прави „нова буба”, али је производња углавном намењена извозу.

Детроитски „Форд” је, међутим, дочекао 145-годишњицу рођења свог оснивача, с тромесечним губитком у висини од 8,7 милијарди долара, првенствено због смањене продаје камиона и џипова.

„Фордов” губитак, који је премашио и најцрње прогнозе аналитичара, довео је одмах и до пада вредности акција те компаније на берзи за читавих седам одсто, тако да је сада њихова вредност око 5,50 долара. „Форд” сада намерава да смањи производњу камиона и џипова и да се окрене мањим возилима која троше мање бензина. Зато ће три погона која сада производе камионе бити преведена у линије за аутомобиле, а до 1. августа је планирано смањење трошкова продаје за 15 одсто.

Током другог квартала ове године, „Форд” је отпустио 200 радника из непроизводног сектора и 1.800 хонорарних радника, а план нових отпуштања биће ускоро донет.

Танјуг