Мађарска рапсодија

Да ли ће Мађарска и после 12 година остати „земља Фидеса”, како је зову по владајућој странци која је успоставила монопол моћи, или ће њен ауторитарни лидер морати да се повуче са премијерског положаја и одустане од пројекта стварања нелибералне демократије која је постала узор десним популистима и националистима широм Европе?

Први пут од 2010, када је освојио двотрећинску већину у парламенту, Виктор Орбан тражи на недељним парламентарним изборима четврти мандат али мора да погледује преко рамена у правцу независног премијерског кандидата Петера Марки-Заја, који је наклоњен Европској унији, а не Владимиру Путину.

Марки-Зај је прошле године одређен као заједнички кандидат Уједињених за Мађарску, савеза шест опозиционих странака у широком распону од левице до крајње деснице. Харизматични покрајински градоначелник, католик и отац седморо деце који је живео у САД, одабран је после примарних избора који су под слоганом „Свако сем Орбана” неочекивано успешно против „корумпиране диктатуре” мобилисали опозицију по градовима и селима у којима их није било последње деценије.

Процена је да само умерени конзервативац може да уједини земљу против премијера који своје сународнике плаши претњама које Мађарској и њеној хришћанској култури стижу од мигрантских „исламских хорди”, међународних (јеврејских) финансијера или припадника „девијантних” сексуалних мањина.

Такав Орбан је под сталним критикама ЕУ због урушавања правне државе, контроле друштва и медија или промене Устава која је омогућила да изборни систем буде прилагођен Фидесу. Од избијања украјинског рата, партнери у ЕУ и НАТО-у Орбану додатно замерају на малодушном реаговању у осуди руске инвазије. Мађарска је у дану почетка агресије била једина чланица ЕУ која ниједном речју није осудила агресију, нити је употребила реч рат, да би премијер тек поподне осудио напад.

Опчињени национализмом, религијом и изградњом друштва конзервативних, патријархалних вредности, Орбан је у Мађарској стекао значајну популарност као рушитељ „европског царства” са седиштем у Бриселу, као борац против „декадентних вредности” Запада и као промотор традиционалних хришћанских вредности.

Његова десничарска влада донела је низ контроверзних одлука: од анти-ЛГБТ закона и забране истополним браковима да усвајају децу, до кривичног кажњавања оних који помажу мигранте из времена 2015. када је Орбан Мађарску прогласио бедемом одбране хришћанске Европе.

Фидес најнеизвесније изборе последње деценије представља као битку између добра и зла, судар 12 година Орбанове „владавине из бајке” и зле опозиције која премијера подсећа на његовог претходника Ференца Ђурчањија.

Да ли ће владајућој партији помоћи релативна стабилност, економски просперитет, улагања по регионима и смањивање пореза и укидање пандемијских мера уочи избора, или ће Фидес платити цех ковиду 19 и инфлацији коју подиже украјинска криза гурајући већи број људи у сиромаштво?

Бираче брину корупција, посебно фондова ЕУ, здравство и образовање, али на њихово опредељивање несумњиво ће утицај имати и рат у суседној Украјини. Иако се придружио санкцијама Запада против Русије, Орбан понавља да су казнене мере „бескорисне”. Као неко ко слови за највећег Путиновог пријатеља унутар ЕУ, премијер једног дана уверава да нема разлога за бригу пошто је Мађарска у НАТО-у, а наредног каже „НАТО неће помоћи али ја ћу вас сачувати”.

ТВ Пешти, приватном каналу који добија значајна средства од владе да би хвалио Фидес, свакодневно пласира проруске (дез)информације придружујући се државној телевизији МТВА и другим режимским медијима који промовишу Путинову инвазију.

Једно недавно истраживање агенције Пулзуш показује да четвртина Фидесових присталица инвазију сматра „оправданим ратом”. Премијер не може да ризикује да изгуби њихове гласове па игра двоструку игру: званично подржава санкције Русији док истовремено пласира коментаре који хвале Москву.

Критика Кремља неопходна је због бирача који страхују од преливања украјинске кризе и солидарности са ЕУ, а с друге стране је Путин према коме Орбан има нескривене симпатије. Мађарски премијер читаву деценију хвали Русију као успешно „нелиберално” друштво и придружује се Путиновом критикама ЕУ и НАТО.

Орбан је одбио да Украјини испоручи војну помоћ или дозволи да испоруке НАТО оружја иду преко Мађарске, а онда је предизборну пропаганду искористио да тврди како опозициона левица захтева слање војника и наоружања Украјини – што плаши већину Мађара – иако Орбанови ривали то никада нису изјавили.

Намеран да поново победи, Орбан је током кампање чинио све да, како се не би замерио Путину чије име током кризе није помињао, маргинализује бираче који су против украјинског рата и тако се поново нашао у изолацији унутар ЕУ.

Рат у Украјини поларизовао је Мађарску, што се недавно јасно видело на улицама Будимпеште где су политички ривали организовали своје предизборне митинге. Орбан је на западној обали Дунава окупио више стотина хиљада својих присталица које су потом прешле мост Маргарет и дошли до зграде парламента где је говорио о неопходности да се Мађарска држи подаље од украјинског рата.

„Наш интерес је да не будемо жртвовани пијун у туђем рату. Не можемо ништа да добијемо у овом рату, али имамо све да изгубимо”, изјавио је Орбан који је питања стабилности брзо избацио у први план потискујући дотадашње приоритете, попут миграције или сузбијања хомосексуализма.

Уједињени за Мађарску такође покушавају да капиталишу на рату у Украјини. Власт критикују због повећања енергетске зависности од Русије и за сувише блиске везе са Москвом чиме је Мађарска, „изневерила обавезе према западним партнерима”. Марки-Зај премијера описује као „најважнијег Путиновог заменика у ЕУ и највећег издајника Запада”.

Орбанови ривали тврде да су избори историјска прилика да се Мађарска дефинитивно дефинише између западне демократије и источне аутократије. „Уместо истока, ми бирамо Европу”, поручио је десетинама хиљада својих присталица Марки-Зај. „Због себичности и жудње за моћи нашег вође... ми смо изабрали заостали Исток уместо Запада који се развија. Добровољно смо се вратили на погрешну страну историје”.

Орбан се понаша као диск џокеј који публици пушта музику коју желе да чују. Да ли ће се балансирање исплатити, знаће се у понедељак.