Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жене чешће траже помоћ брачних саветника

С обзиром да се највише растају парови у првим годинама брака упућени тврде да велики број партнера улази у брак неспреман на нове животне улоге
(Freepik)

Током претходне, 2021. године 1.389 особа обратило се Саветовалишту за брак и породицу, које се налази при београдском центру за социјални рад, а највећи број њих потражио је помоћ стручњака због проблема у партнерским односима. Неки су због психичког или физичког насиља у браку или непремостивих разлика у вредностима, карактерима или погледима на васпитање деце већ почели да размишљају о разводу, други се налазе усред бракоразводне парнице, а трећи нису у стању да сами остваре компликоване односе с децом који настају након развода.

– Основна делатност нашег саветовалишта јесте саветодавни и психотерапијски рад који је намењен Београђанима. С обзиром на то да су нам у фокусу брак и породица, ми пре свега радимо системску породичну терапију с породицама, паровима и појединцима. Поред тога, радимо и породичну медијацију, као и медијацију између малолетних учинилаца кривичних дела и жртава, а посебно смо поносни на третман намењен починиоцима насиља у партнерским односима, као и програм „Оснаживање жена против насиља” и нови групни третман намењен адолесцентима, који је с радом почео у мају прошле године – истиче Слађана Ивановић, социјални радник, породични терапеут и руководилац Саветовалишту за брак и породицу, подсећајући да су све услуге које ова установа нуди за клијенте потпуно бесплатне.

Наша саговорница додаје да се свака трећа особа, која је током претходне године потражила помоћ ове установе обратила због проблема с партнером. Петина њих затражила је саветовање због родитељских дилема, а готово исти проценат њих обратило се због проблема с децом. Највише особа у саветовалиште је дошао самоиницијативно, трећина њих дошла је по препоруци центра за социјални рад, свака једанаеста особа стигла је по препоруци других корисника, а око пет одсто њих по препоруци других терапеута. Родна статистика сведочи да су жене те које три пута чешће траже помоћ брачних и породичних саветника.

Коментаришући податке Републичког завода за статистику, који сведоче да се сваки четврти брак у Србији заврши разводом, као и да се највише растају парови у првим годинама брака, наша саговорница примећује да велики број партнера улази у брак неспреман на нове животне улоге.

– За разлику од њихових вршњака у западним земљама, младе особе у Србији углавном из породице порекла прелазе у секундарну породицу, без претходног искуства самосталног живота. Навикнути да родитељи брину о кувању, пеглању, спремању куће и плаћању комуналија, велики број њих се преко ноћи нађе у ситуацији да у браку учи како се раде ови послови и да се са супружником (не) договори о њиховој подели. Осим тога, великом броју венчања кумује беба, па млади практично преко ноћи морају да се прилагођавају на две веома захтевне улоге – супружника и родитеља, а да се претходно нису договорили о подели родитељских обавеза, начину васпитања детета, постављању граница према породици порекла... Због тога не чуди да многи од њих веома брзо схвати да их деле „непомирљиве разлике”. Под посебним су ризиком они супружници који живе у родитељској кући јер ту неминовно долази до мешања очева и мајки у живот младог брачног пара. Међутим, многи парови траже нашу помоћ јер се налазе пред разводом зато што не могу да поставе границе према породици порекла – чак иако живе на две адресе. Због тога ми саветујемо да пре брака преиспитају своје животне ставове, њихове односе и заједничке планове – истиче Слађана Ивановић.

Дејан Цветковић, социјални радник и породични терапеут, истиче да је пре пандемије вируса корона између 1.800 и 1.900 клијената годишње долазило у саветовалиште, док се у 2020. години тај број практично преполовио.

– Овај податак можемо тумачити чињеницом да је велики број породица „замрзнуо” своје конфликте током кризе изазване короном и преоријентисао се на очување физичког здравља. О томе нам говори и чињеница да мањи број партнера долази због породичног насиља, иако овај феномен и даље представља велики проблем у нашем друштву. Због тога је саветовалиште за брак и породицу пре 12 година покренуло програм намењен третману починилаца насиља у партнерским односима како би се зауставило и спречило понављање насиља. Циљ овог третмана јесте да починиоци разумеју шта их мотивише на насилно понашање, као и да прихвате одговорност за своје поступке, науче вештине самоконтроле понашања и промене уверења која доприносе одржавању насилног односа. О успеху нашег третмана довољно говори податак да је од 350 насилника који су за последњих 12 година прошли кроз саветовалиште, само пет њих поновило насиље – истиче Цветковић.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maxim
Najveći brakolomac je višak slobodnog vremena.
Jovan
Ne, nego manjak vremena da se partneri posvete jedan drugom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.