Сто година српског ватерпола

У Србији се такмичарски ватерполо појавио 1921. године, када је одржано прво државно првенство, које је освојио ВК Сомбор. Убрзо затим, 1927. године, наша национална селекција први пут наступа на ЕП у Магдебургу, да би у Бечу, на ЕП 1950. године, освојила прву у низу медаља. Од тада, наши ватерполисти пели су се на највише постоље 48 пута, освојивши укупно 94 одличја на олимпијским, светским и европским такмичењима! Од 2006, наши ватерполисти су петоструки прваци Европе, двоструки светски прваци, двоструки олимпијски шампиони, уз два злата на Светском купу, Mедитеранским и Универзитетским играма и 11 златних медаља на такмичењу Светске лиге.

Неизбрисив траг у нашем ватерполу оставили су играчи Сандић, Јанковић, Мушкатировић, Кривокапић, Милановић, Шоштар, Андрић, Вујасиновић, Шапић, Шефик, Удовичић, Јеленић, Филиповић, Прлаиновић, Пијетловић, Мандић и многи други, спортски функционери попут Ламбаше, Радана, као и стручњаци Вуксановић, Чуквас, Орлић, Сајферт и најтрофејнији светски селектор Ратко Рудић, који је тренерску каријеру почео са југословенском репрезентацијом.

Шампионски пут наставили су Стаменић, Манојловић, Поробић, Удовичић и садашњи селектор националног тима Савић, уз којег су победничка постоља по правилу резервисана за српске ватерполисте. По узору на мушки ватерполо, пре три деценије почео је и развој женског ватерпола, са амбицијама да у блиској будућности достигне врхунске резултате.

Неодвојив део златног ватерполо века су и успешни челници ВСС, пре свих Совровић, Кривокапић и Јеленић који су лидерским и организационим способностима пружали врхунску подршку нашим селекцијама. Не заборавимо ни велике успехе клупског ватерпола на европској сцени – Партизана, Црвене звезде, Бечеја и Радничког из Крагујевца.

У 21. веку најтрофејнија спортска екипа наставља традицију врхунских резултата. Базен „Ташмајдан”, домаћин највећих спортских догађаја, у свету сматрају храмом светског ватерпола. На ЕП 2016. у београдској „Арени”,  једном од  најбоље организованих такмичења у историји ватерпола, финалe Србије и Црне Горе пратило је рекордних 19.000 гледалаца! Иако данас српском ватерполу недостаје још олимпијских базена, то ватерполистима и ватерполисткињама Србије неће сметати да на будућа велика такмичења крену са највећим амбицијама. У години јубилеја, ватерполисти су и овог пута свом народу даровали најлепши поклон – пето олимпијско злато!

Стручна сарадња: Ватерполо савез Србије

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар