Сналажљивост Андреја Макина

Читаоци „Политике” имали су прилику да прочитају веома занимљив чланак – разговор с писцем Андрејем Макином под насловом „Француска би требало да се врати савезу с Русијом и Србијом”, аутора Велимира Младеновића, објављен у Културном додатку 26. фебруара. Како је реч о једном од водећих француских, и не само њихових, прозаиста, занимљиво је додати још неколико интересантних података из богате биографије овог писца, члана Француске академије.

Рођен у Русији 1957, Андреј Макин је у својој 28. години докторирао филологију на Московском универзитету, да би десетак година касније одбранио и другу дисертацију (Поетика носталгије у прози Ивана Бакуњина), овог пута у Паризу, где се у међувремену настанио и где и данас живи.

Београдска публика имала је прилику да боље упозна Макина приликом његовог гостовања у Београду за време једног од сајмова књига. За тај сајам је издавачка кућа Петра Живадиновића „Паидеиа” приредила и издала десет Макинових романа, међу којима и више пута награђивано „Француско завештање”. Издавач је организовао и веома успешну промоцију ових књига на сајму, када су посетиоци могли дуго да разговарају с аутором. А на Коларчевом народном универзитету Макин је пред бројном публиком одржао сјајно предавање после којег је такође разговарао с читаоцима.

Међу бројним наградама чији је Макин добитник су и следеће: Гонкурова награда, Гонкурова награда гимназијалаца и награда Медичи (за „Француско завештање”), Велика награда телевизијске компаније РТЛ и журнала „Лира” (Музика једног живота), признање „Принц од Монака” (2005, за целокупно дело), награда „Казанова” (Вољена жена), Светска награда „Чино дел Дука” (за целокупно стваралаштво), награда Романсијера (2021, Пријатељ Јерменин)...

Занимљиво је да су француски издавачи листом одбијали Макинове прве романе на изванредном француском језику (међу њима и „Док Амур тече”, роман који је чиста сублимирана лирика). Схвативши да издавачи сумњају у његово знање француског јер је емигрант из Русије, Макин је своја дела преводио на руски, па их онда предавао издавачима као „превод са руског”.

Напоменимо још и то да је Андреј Макин објављивао и под псеудонимом Габријел Осмонд.

Мирослава Кнежевић,
професор француског језика и књижевности и преводилац