Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ти магични Мексиканци

Неколико важних романа мексичких аутора, од Хуана Хосеа Ареоле до Хорхеа Волпија, стигло је и пред наше читаоце

Неколико важних дела мексичке књижевности у скорије време објавила је издавачка кућа „Танеси” из Београда, а међу њима је роман „Светковина” Хуана Хосеа Ареоле (1918‒2001) из 1963. године.

Ареола се сматра једним од првих мексичких писаца који је експериментисао са кратком прозом и који је напустио реализам, служећи се истовремено елементима фантазије, као и идејама егзистенцијализма и апсурда. Био је подстицај за мексичке ауторе који су стремили магичном реализму, сатири и алегорији у свом раду. Током живота био је књиговезац, продавац, трговачки путник, глумац, професор књижевности...

Захваљујући француској стипендији, 1945. године одлази у Париз да учи глуму, а по повратку у Мексико ради као глумац, коректор, новинар. Уз Хорхеа Луиса Борхеса сматра се оснивачем жанра есеја-приче. У „Светковини”, једном од својих најважнијих романа, Ареола је уобличио сећања на родни крај, на мексичку земљу и њен народ, управо кроз форму магичног реализма. Радња ове књиге почива на припреми прославе у част свеца заштитника градића Сапотлан, у држави Халиско, а аутор води читаоца путем 288 фрагмената различите дужине, од једне речи до неколико страница. За овај роман Ареола је добио престижну награду „Хавијер Виљаурутија”.

Важно дело хиспаноамеричке књижевности 20. века „Вести из царства” Фернанда дел Паса (1935‒2018) припада групи „нових историјских романа”, попут оних које су Гарсија Маркес, Варгас Љоса, Хулио Кортасар и Карлос Фуентес, и ово је његово прво објављивање на српском језику. Роман „Вести из царства” Дел Пасо објавио је 1985. године и за њега је добио неколико националних награда, а новембра 2015. године и награду „Мигел де Сервантес”.

На први поглед то је слика краткотрајног, другог мексичког царства које је након француске интервенције наметнуо Наполеон Трећи Бонапарта и поставио Максимилијана Хабзбуршког за цара Мексика. У два низа покривају се догађаји од 1861. до 1867. године. Свако друго поглавље представља монолог Шарлоте белгијске или Карлоте (како су је звали у Мексику), Максимилијанове супруге, која је цара надживела 60 година, и то време провела по разним европским дворцима, луда и осамљена. Карлотини монолози, њен делиријум, представљају сведочанство о трагичном и краткотрајном царству, о љубави према супругу. Историјски подаци су поуздани и плод су неуморног, двогодишњег истраживања Дел Паса.

„Ахил или герилац и убица” последњи је, постхумно објављен, роман Карлоса Фуентеса (1928–2012), а сада га читамо код „Танесија”. На њему је писац радио годинама и до пред смрт, али није желео да га штампа све док се у Колумбији не постигне мир између власти и гериле. Пошто је испуњен тај услов, роман се појавио маја 2016. године. Полазећи од биографије Карлоса Писара, једног од лидера герилског покрета М-19, Фуентес гради лик харизматичног вође и његових најближих сарадника, борца за правду спремног да се жртвује за идеале, који ће на крају доживети смрт у тренутку кад је решио да одбаци оружје и крене у парламентарну борбу. Час као приповедач, час као сведок очевидац, Фуентес уноси напетост и држи читаоца будним до самог краја романа, до несвакидашњег убиства Писара.

Ово дело представља не само књижевну анализу свих зала која потресају Латинску Америку и која објашњавају појаву гериле, и не једино у Колумбији, иако је у средишту пажње историјски преглед насиља у тој земљи. Фуентес је био левичар, подржавао је Кубанску револуцију и Фидела Кастра, касније и сандинистички покрет у Никарагви, због чега му је једно време био забрањен улазак у САД. Касније је предавао на неколико америчких универзитета.

Хорхе Волпи (рођен 10. јула 1968), мексички је писац, најпознатији по роману „У потрази за Клингсором”, који се такође налази у плејади нових наслова „Танесија”. Говори о времену непосредно после Другог светског рата и нове теорије квантне механике, убрзаног развоја и изучавања субатомских честица и фисије, која су пред крај рата довела до трке у прављењу атомске бомбе између нацистичке Немачке и САД. У датим политичким и ратним приликама неки научници су се нашли пред вечитом моралном дилемом: да ли да наставе с истраживањима на добробит човечанства или да их обуставе како не би била злоупотребљена и имала разорне последице. Животи стварних личности у роману су испреплетени са измишљеним романескним ликовима, у потрази за тајанственим Хитлеровим научним саветником у ратним околностима, задуженим за нуклеарна испитивања. Његово кодно име Клингсор, наравно не случајно, преузето је из Вагнерове опере „Парсифал” и припада лику злог чаробњака који се мрачним вештинама свети зато што није примљен међу витезове Светог грала. Хитлер није успео да се домогне атомске бомбе, али САД, које су дале невероватан допринос развоју науке, јер су из сопствених интереса оберучке пригрлиле многе научнике, избегле из Европе под нацистичком чизмом, направиле су је, па затим и употребиле.

„Завера судбине” је занимљива прича Ектора Агилара Камина, рођеног 1946. године на југу Мексика, о борби за политичку моћ, о пријатељству, издајама, љубави, амбицији, новцу и корупцији. Агилар Камин се у овом роману, из 2005. године, показао као сјајан приповедач, који елегантним реченицама пружа веродостојну панораму политичког живота у Мексику. То је прича о успону и паду Сантоса Родригеса и истој судбини која ће задесити двадесетак година касније његовог сина Себастијана. Главни приповедач је новинар, интимни пријатељ Родригесових, платонски заљубљен у Сантосову супругу. Радња се одиграва у доба када заслужни револуционарни генерали препуштају власт цивилима.

Елена Понијатовска (1932), новинарка и књижевница, рођена је у Паризу, али као десетогодишња девојчица с родитељима напушта француску престоницу и спас од страхота Другог светског рата проналази у Мексику, где и данас живи и ради. Њен роман „Прво пролази воз”, који се први пут објављује код нас, говори о штрајку железничара у Мексику, од 1958. до 1959. године, једном од догађаја који су обележили другу половину 20. века у овој земљи. Мада је штрајк угушен, хиљаде радника изгубило је посао, а његове вође похапшене, ипак представља прекретницу у историји социјалних борби у Мексику, јер су радници први пут успели да се организују, оформе независни синдикат, реше се поткупљивих лидера. Елена Понијатовска, аристократског порекла, али левичарских убеђења, одувек је у својим романима и новинским чланцима била хроничарка, али и борац против неправди и неједнакости којима је била сведок. Као новинарка, интервјуисала је Дијега Риверу, Луиса Буњуела, Хуана Рулфа, Октавија Паза, Гарсију Маркеса и Марија Варгаса Љосу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.