Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шакали стигли и до града

После сезоне парења повећана је активност ових животиња. – У потрази за храном не оклевају да се приближе насељеним местима
(Pixabay)

Ако живите у Панчевачком риту, велика је шанса да се увече успављујете уз узнемирујуће звуке завијања из комшилука јер, како нам кажу из Ловачког удружења „Београд”, баш у овом крају најчешће се могу срести шакали. Ове животиње немају ништа ни против других насеља у престоници па су тако претходних недеља суграђани из Калуђерице, Миријева и са Карабурме сведочили да су их виђали.

– Чини се да се полако завршава сезона парења па су шакали активнији у овом делу године. А то видимо јер сада прелазе мало веће дистанце – објашњава др Душко Ћировић са Катедре за екологију и географију Биолошког факултета.
Ове дивље звери налик псима, чија је експанзија на нашем континенту почела пре тридесетак година, прилично су се намножиле у околини престонице.

– Један део шакала живи на самом ободу града и врло често прилази насељима јер траже храну, односно анимални отпад на илегалним и дивљим депонијама. Има их свуда око Београда, у сурчинском делу, по Панчевачком риту, по ободним насељима на шумадијској страни, око Железника, појављују се већ око Петловог брда, а недавно је један преспавао у војном објекту у Кумодражу, али је већ сутрадан изашао. Они траже места у којима имају заклона, треба им шикаре, густе вегетације, а некад користе и запуштена имања и дворишта зарасла у коровско биље – објашњава професор Ћировић.

Праћење шакала он и његове колеге почели су пре неколико година обележавањем мужјака и женке ухваћених у Сурчину, а затим је огрлицу са џи-пи-ес технологијом добила и млада женка Јока.

– Јоку смо отпратили и њена огрлица нам је за годину дана послала готово 3.000 података који се тренутно анализирају. Али после ње ухватили смо још десетак шакала и сада пратимо кретање њих четири. Желимо тако да видимо на који начин они користе простор, колико близу прилазе људима и насељима, да ли се приближавају стоци... – наводи Ћировић.
Шакали су, уз псе луталице, и првооптужени ако се на територији града деси какав покољ домаћих животиња.

– Овде нема слободних стада која се држе у полуотвореном систему, али на основу података не видимо да има неких великих штета. Могуће је да тамо где људи држе стоку слободно тога има, али је то јако тешко доказати јер врло се слабо разликују знакови када то ураде пси луталице и шакали. Зато бисмо у будућности желели да за такве случајеве уведемо и форензички приступ – каже Ћировић и додаје да су шакали опасни једино ако их дирате.

Тешки су између 11 и 13 килограма и не могу озбиљније да озледе човека, али попут сваке друге животиње, могу да га уједу.

Главна храна су им кланични отпад и глодари на пољопривредним површинама. Тешко је проценити величину њихове популације јер су под великим ловним притиском, односно одстрељује се велики број њих.

Радоје Кевић, председник Ловачког удружења „Београд”, објашњава нам да је лов на ову врсту дозвољен целе године, као и да се на годишњем нивоу излови од 160 до 200 јединки.

– Највише их је у Панчевачком риту, а сад су се појавили и у подунавском делу ловишта, односно у Вишњици, Великом Селу, Сланцима и према Гроцкој, односно Винчи. Велики је проблем што се њихов утицај доста одражава на смањење популације дивљих свиња, зечева, срнеће и фазанске дивљачи и јаја – објашњава Кевић и потврђује да у потрази за храном шакали прилазе насељима, тако да их ловци често одстрељују и у близини фарми ПКБ-а, односно „Ал Дахре”.

– У потрази за храном једу све јер им је популација повећана. Они су као кучићи, женка излеже од пет до осам младунаца. Крећу се углавном самостално или у пару – појашњава Кевић.

Кад нема вука, шакали коло воде

До пре тридесетак година шакали су много мање били заступљени у Европи, али њихов број онда почиње да расте и о томе постоји неколико теорија. Повећава се количина лако доступне хране за ову врсту, доста је депонија, кланичног отпада, као и глодара на пољопривредним површинама. Разлог су, објашњавају стручњаци, и климатске промене и промене у стаништима, али свакако и одсуство вука који је његов природни супарник и могао би да ограничи ширење шакала.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.