О пореклу топонима „Кијев”

У Културном додатку „Политике” за 2. април објављен је веома занимљив и користан чланак из области србистичке нормативистике из пера нашег истакнутог лингвисте др Раде Стијовић, где су убедљивом аргументацијом отклоњене извесне недоумице у вези с транспоновањем украјинских топонима. Чланак је инспирисан појавом дублета типа Кијев/Кијив, Харков/Харкив, Лавов/Љвив/Лавив у текстовима медијских извештача. Ауторка се залаже за поштовање српског језичког стандарда, по којем се у медијском дискурсу употребљавају они ликови украјинских имена и топонима који су одомаћени у нашој литератури и картографији, с допустивим изузетком имена и презимена личности које нису културно-историјски маркиране (Олександр, Олексиј, Володимир, Олена, Свитлана, Павло, Петро, према савременом украјинском изговору).

Мислим да би читалачкој публици било занимљиво да сазна још нека тумачења етимологије топонима „Кијев”. Колегиница Стијовић консултовала је репрезентативни „Етимолошки речник руског језика” Макса Фасмера, где се овај топоним доводи у везу с придевом образованим од прасловенске именице „киј” (дрвени маљ, палица, батина; чекић), уз потврде из више словенских језика, укључујући и српску топонимију. Међутим, у етимологији лексема и фразеологизама веома је важно узети у обзир и чињенице из културне историје. У случају Кијева, наиме, не може се изузети из разматрања тумачење летописца Нестора, који се позива на легенду о оснивању града на Дњепру.

Пољани су, по казивању најстаријег источнословенског летописа „Повест о давним годинама”, живели раздвојено по братствима. На Боричеву је владао Киј, на Шчековици Шчек, на Хоривици Хорив. „Три рођена брата саградише град и назваше га именом најстаријег од њих”, вели Нестор. По предању, овај топоним, дакле, значи Кијев град (град брата Кија), што се такође констатује у етимолошким речницима. Занимљиво је да још Херодот помиње Хелон, богати град на Дњепру, а Хелон је, по тумачењу проф. Морошкина, превод назива Кијева – „Древен град”, односно посрбљено „Дрвенград”. Ово иде у прилог тумачењу Макса Фасмера, али, као што у етимолошкој науци често бива, могуће је изнети неколико хипотеза с одговарајућом аргументацијом.

Постоје и етимолози који назив Кијева доводе у везу с топографском терминологијом: у украјинском језику „кујава” значи брдо, „кујеви” – врх планине. Ово је још један пример који показује колико је занимљиво понирање у историју језика и историју културе народа.

Др Ксенија Кончаревић,
редовни професор Филолошког факултета у Београду