Сарајевом кружи баук измишљеног „меморандума 2”

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „БиХ је толико нефункционална земља да се чак не би ни квалификовала да учествује у иницијативи ’Отворени Балкан’”, реченица је коју је недавно пред новинарима у Сарајеву изговорио Габријел Ескобар, изасланик државног секретара САД, која спада у групу десетина сличних изјава високих западних дипломата у којима се при описивању БиХ користе термини као што су нефункционалност, неодрживост и подељеност.

Ипак, министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић обавестила је светске званичнике и пожалила се свету на наводне интенције Српске академије наука и уметности (САНУ), које су, како тврди ова функционерка Изетбеговићевог СДА, записане документу који у Сарајеву називају „меморандум два” и по којима је српска академија сугерисала политичарима у РС да међународној јавности непрестано морају да стављају до знања како је БиХ нефункционална земља. Турковићева је писмо упутила, између осталих, и генералном секретару УН Антонију Гутересу, као и секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу, и у њему тврди како неки званичници РС годинама воде јавну кампању против државних институција, називајући их „нефункционалним”, „немогућим”, а БиХ „пропалом државом”.

Турковићева тврди како је ова „кампања” последица „меморандума 2” САНУ из 2011. године, па потом цитира делове наводног документа, тврдећи како у њему пише да је „веома значајно да политичари РС јасно ставе до знања јавности и међународној заједници да БиХ не сматрају као јединствену државу, већ као заједницу две територије које тренутно чине целину, а ту целину треба што чешће називати неприродном, наметнутом, немогућом”, те онемогућавати институције БиХ у раду.

Наводни меморандум вероватно не значи много Гутересу, али у Сарајеву – иако је од рата прошло тридесет година – вероватно памте како је Меморандум САНУ коришћен и у Хашком суду као доказ да су збивања у БиХ била инспирисана из Београда, што је одговарало бошњачкој политици која је у том периоду настојала да делегитимизује српску интелигенцију и повеже је са злочинима појединаца, па вероватно и сада покушавају да поентирају по обрасцу и пропаганди, кад је, у одсуству доказа да су наређења издавана из Београда, увек добро послужио документ српске академије, како би се Србија довела у везу с грађанским ратом у БиХ и доказало да Београд стоји иза свега. Изгледа да и данас, у недостатку других аргумената којима би одговорили на тезе из Републике Српске да су Устав БиХ и Дејтонски споразум угрожени, Сарајево са сетом гледа на политичке маневре који су им на међународном плану успевали пре четврт века.

И Денис Звиздић, донедавни члан СДА и тадашњи председавајући представничког дома парламента БиХ, изнео је недавно сазнања о постојању таквог документа, али су из САНУ су навели да је реч о патолошким конструкцијама које немају никакво утемељење у деловању академије.

Након писма Турковићеве, Извршни одбор САНУ демантовао је постојање било каквог „меморандума 2”, који се поводом 30 година од почетка рата у Сарајеву помиње у том писму. Понављају да „меморандум 2” не постоји, те додају да је „болесно цитирати нешто што не постоји, ако се имају у виду последице таквог поступања”. Напомињу да се „цитирањем исконструисаних текстова не може створити утисак документарности”.

Министарство спољних послова у Савету министара објавило је да је Турковићева поводом „30. годишњице почетка опсаде Сарајева” упутила писмо светским званичницима у којем, између осталог, наводи да је БиХ после 30 година изложена безбедносној и политичкој претњи која није отклоњена, нити је престала, већ и даље прети да изазове ширу дестабилизацију.