Sarajevom kruži bauk izmišljenog „memoranduma 2”

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „BiH je toliko nefunkcionalna zemlja da se čak ne bi ni kvalifikovala da učestvuje u inicijativi ’Otvoreni Balkan’”, rečenica je koju je nedavno pred novinarima u Sarajevu izgovorio Gabrijel Eskobar, izaslanik državnog sekretara SAD, koja spada u grupu desetina sličnih izjava visokih zapadnih diplomata u kojima se pri opisivanju BiH koriste termini kao što su nefunkcionalnost, neodrživost i podeljenost.

Ipak, ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković obavestila je svetske zvaničnike i požalila se svetu na navodne intencije Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koje su, kako tvrdi ova funkcionerka Izetbegovićevog SDA, zapisane dokumentu koji u Sarajevu nazivaju „memorandum dva” i po kojima je srpska akademija sugerisala političarima u RS da međunarodnoj javnosti neprestano moraju da stavljaju do znanja kako je BiH nefunkcionalna zemlja. Turkovićeva je pismo uputila, između ostalih, i generalnom sekretaru UN Antoniju Guteresu, kao i sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, i u njemu tvrdi kako neki zvaničnici RS godinama vode javnu kampanju protiv državnih institucija, nazivajući ih „nefunkcionalnim”, „nemogućim”, a BiH „propalom državom”.

Turkovićeva tvrdi kako je ova „kampanja” posledica „memoranduma 2” SANU iz 2011. godine, pa potom citira delove navodnog dokumenta, tvrdeći kako u njemu piše da je „veoma značajno da političari RS jasno stave do znanja javnosti i međunarodnoj zajednici da BiH ne smatraju kao jedinstvenu državu, već kao zajednicu dve teritorije koje trenutno čine celinu, a tu celinu treba što češće nazivati neprirodnom, nametnutom, nemogućom”, te onemogućavati institucije BiH u radu.

Navodni memorandum verovatno ne znači mnogo Guteresu, ali u Sarajevu – iako je od rata prošlo trideset godina – verovatno pamte kako je Memorandum SANU korišćen i u Haškom sudu kao dokaz da su zbivanja u BiH bila inspirisana iz Beograda, što je odgovaralo bošnjačkoj politici koja je u tom periodu nastojala da delegitimizuje srpsku inteligenciju i poveže je sa zločinima pojedinaca, pa verovatno i sada pokušavaju da poentiraju po obrascu i propagandi, kad je, u odsustvu dokaza da su naređenja izdavana iz Beograda, uvek dobro poslužio dokument srpske akademije, kako bi se Srbija dovela u vezu s građanskim ratom u BiH i dokazalo da Beograd stoji iza svega. Izgleda da i danas, u nedostatku drugih argumenata kojima bi odgovorili na teze iz Republike Srpske da su Ustav BiH i Dejtonski sporazum ugroženi, Sarajevo sa setom gleda na političke manevre koji su im na međunarodnom planu uspevali pre četvrt veka.

I Denis Zvizdić, donedavni član SDA i tadašnji predsedavajući predstavničkog doma parlamenta BiH, izneo je nedavno saznanja o postojanju takvog dokumenta, ali su iz SANU su naveli da je reč o patološkim konstrukcijama koje nemaju nikakvo utemeljenje u delovanju akademije.

Nakon pisma Turkovićeve, Izvršni odbor SANU demantovao je postojanje bilo kakvog „memoranduma 2”, koji se povodom 30 godina od početka rata u Sarajevu pominje u tom pismu. Ponavljaju da „memorandum 2” ne postoji, te dodaju da je „bolesno citirati nešto što ne postoji, ako se imaju u vidu posledice takvog postupanja”. Napominju da se „citiranjem iskonstruisanih tekstova ne može stvoriti utisak dokumentarnosti”.

Ministarstvo spoljnih poslova u Savetu ministara objavilo je da je Turkovićeva povodom „30. godišnjice početka opsade Sarajeva” uputila pismo svetskim zvaničnicima u kojem, između ostalog, navodi da je BiH posle 30 godina izložena bezbednosnoj i političkoj pretnji koja nije otklonjena, niti je prestala, već i dalje preti da izazove širu destabilizaciju.