Три сценарија за будућност планете

Нови хладни рат, велики глобални оружани сукоб или мултиполарни свет – то су три могућа сценарија за будућност планете, сматра проф. др Макс Оте. Овај немачки економиста, члан ЦДУ, професор економије на неколико универзитета и копредседник Шпенглеровог друштва, одржао је недавно предавања у Институту за европске студије у Београду и Матици српској у Новом Саду.

Говорећи о три могућа сценарија, Оте је казао да је најизвеснији први исход – нови хладни рат између евроатлантског и кинеског блока, уз ратове преко посредника (прокси ратове) који могу мање или више ескалирати. При томе, према његовом мишљењу, кинеском блоку би припала и Русија, коју Запад својим санкцијама због рата у Украјини гура у сарадњу с најмногољуднијом земљом света.

„Када је реч о другом сценарију, односно великом оружаном сукобу, од њега постоји опасност, али је извесније да ће се ипак десити нови хладни рат. Ипак, сматрам да би најбољи био трећи исход – настанак мултиполарног света. Њега би чинили западни блок, кинески блок и Европа као трећи блок, која би тражила свој пут”, истакао је Оте.

Анализирајући како је дошло до тога да свет уђе у пету брзину, он је нагласио значај цикличних историјских процеса. Објашњавајући то становиште, Оте је представио тумачење прошлости по којем на сваких неколико деценија долази до велике светске кризе, узроковане низом мањих али перманентних процеса и догађаја.

И баш као што су 1939. године бројни фактори, од економске депресије до успона тоталитарних режима, довели до Другог светског рата, тако је и актуелни рат у Украјини само последњи у низу догађаја који датирају деценијама. Међу тим „мегатрендовима”, он издваја велики геополитички преокрет изазван у последњих четврт века. То укључује, између осталог, угроженост средње класе на Западу, што је, према његовом мишљењу, опасност за демократију.

„Средња класа је у САД кренула да нестаје још седамдесетих година 20. века, а у Немачкој деведесетих”, навео је Оте.

Он је кретање на друштвеној лествици упоредио с пењањем уз мердевине, а нестанак средње класе с пењачем којем је неко уклонио наредну пречагу на коју треба да се издигне. Те пречаге уклањају најбогатији светски привредници и олигарси, који су последњих година постајали још богатији, што је утицало на слабљење моћи држава, поготово на Западу. Конкретно, савремене државе су све више оријентисане према приватним интересима најбогатијих појединаца, а све мање према јавним добрима за све грађане, попут образовања или здравствене заштите за све. Међутим, због растуће глобалне инфлације, мораће да се прибегне већем интервенционизму у привреди, укључујући и повећање пореза.

„Та инфлација није започета ратом у Украјини, већ ју је тај рат само убрзао. Актуелна криза је много жилавија него она из 2008. године. О томе сведочи рекордно подизање пореза у Великој Британији 2021. године. Такође, и Бајден је пре неколико дана изјавио да жели да уведе порез за све чија је имовина већа од сто милиона долара ”, истакао је Оте.

Најаву да ће бројне земље након рата у Украјини драстично повећати војни буџет, укључујући и Немачку, он такође види као повећану тежњу многих држава да интервенишу у свим сферама живота. Оно што Оте критикује је сличан манир када је реч о пандемији вируса корона, чије је наличје била жеља за ојачавањем контроле над грађанима приликом спровођења „локдауна” и карантинских мера.

„Подсетио бих на изјаву Клауса Шваба, директора Светског економског форума. Он је казао да пандемија нуди могућност за размишљање, преиспитивање и ресетовање нашег света како бисмо створили здравију, правичнију и просперитетнију будућност. То је опскурна идеја. Такође, занимљиво је да се још 2010. године у јавном извештају Рокфелерове фондације као један од могућих сценарија за будућност предвиђа ’локстеп’, односно постепено закључавање светског становништва због пандемије. При томе се наводи очекивање да би се у случају таквог исхода део људи побунио, али да би већина следила мере које пропишу државе”, казао је Оте.

Насупрот Западу, успон Кине је, према његовом мишљењу, вишегодишњи мегатренд на другој страни глобуса.

„Кина веома паметно и стратешки користи глобалну ситуацију. Није реч само о њеним економским иницијативама и инвестицијама, попут ’Новог пута свиле’, већ и о јачању војске које је довело до смањења јаза у војној снази између САД и Кине. И док САД имају више авиона и моторизованих возила, Кина има предност у броју мањих борбених бродова за краће ратне операције”, оценио је Оте, додајући да ни Русија по војној снази није далеко од ове две државе.