Сврставање

Зарађивање улазнице за Европску унију годинама је главни критеријум за оцењивање успеха српске државе и вредности њених грађана, па сви полажу наде у дан када ћемо се победнички укрцати у воз за Брисел. Таман кад смо навикли да са те стране очекујемо миг за покрет у бољи живот, министар спољних послова Вук Јеремић позвао нас је да погледамо у сасвим супротном правцу, ка Техерану, одакле нам је послао разгледнице са својим „најновијим дипломатским успехом”.

Шеф дипломатије нам је јавио да је на његовом путовању на исток „Србија постигла великих успех”. Гладна похвала од ЕУ, Србија је уживала у дугом аплаузу који је Јеремић, како извештавају медији, побрао после говора пред дипломатама из Бангладеша, Брунеја, Бутана, Монголије, Шри Ланке, Пакистана, Лаоса, и других чланица Покрета несврстаних.

Несврстани? Откуд сад то?

Министар се појавио на 15. министарској конференцији овог покрета у Ирану. Замолио је његове чланице да у Генералној скупштини Уједињених нација гласају за српску иницијативу да од Међународног суда правде затражи оцену о томе да ли је одвајање Косова од Србије у складу са међународним правом.

И заиста, међу закључцима Техеранске конференције нашао се и апел Генералној скупштини да „подржи тражење консултативног мишљења Међународног суда правде о једностраном проглашењу независности Косова”.

Прижељкујући улазак у ЕУ, Србија не тражи да поново буде чланица несврстаних, али има статус посматрача. Ипак, свестан да велики број држава Покрета није признао независност Косова, Јеремић је од њих је затражио да и убудуће не прихватају сувереност Приштине. И да гласају за српску иницијативу у УН.

Годинама уназад везе са несврстанима у Србији нису представљене као успех, мада је Хрватска дала леп пример зашто треба неговати стара пријатељства. Захваљујући угледу који је Југославија изградила у Покрету, као и личним везама и познанствима, саветник хрватског председника и некадашњи шеф дипломатије СФРЈ Будимир Лончар излобирао је прошле године код чланица несврстаних да подрже хрватску кандидатуру за место несталног члана СБ УН.

Имајући ово на уму, Јеремић је на скупу у Техерану користио изразе „моји пријатељи”, „осећам солидарност са нацијама које су овде данас присутне”, „осећам се као поново код куће”. И српска иницијатива се нашла у закључцима конференције.

Узгред, тај завршни документ констатује и да богате земље владају светом на штету сиромашних, да се користе силом и претњама, а да су санкције уведене Ирану због развоја нуклеарног програма „политичке” и да их треба укинути. Ирански председник Махмуд Ахмадинежад загрмео је са говорнице да би Покрет несврстаних могао заменити Савет безбедности УН.

Да ли бисмо се у таквој ситуацији осећали као „код куће”?

Или само желимо да уз помоћ оних у чије друштво не желимо да уђемо постанемо део оних чије међународне потезе оспоравамо.