Скрнављење морала

Морал је скуп норми, вредности и веровања у друштву. Он је и модел понашања, са централним вредностима – добро, исправно, праведно. Морал је и стање ума, појединца или друштва у целини. То је, у најкраћем, опште прихваћена дефиниција морала. Званичници Европске уније, а поготово њени чиновници у Бриселу, морали би да „обнове градиво” о моралу, да мењају себе, карактерне особине, нарочито када се баве другима. С нескривеним прекором обојеним љутњом што нисмо завели санкције Русији, с висине како то чини ЕУ, поручили су Београду: „Санкције нису само економско, већ превасходно морално питање!” Могуће је с тим се сложити. Али господа из Европске уније која се тако надмено и осионо обраћају Србији морала би да се погледају у властито огледало и схвате да морал није променљива категорија. Превртљивост је име за таква лутања кад се морал претвара у неморал.

Морал није вредност за једнократну употребу. Сада се у Бриселу наглашено помиње за дневнополитичке потребе. У конкретном случају оглашавања ЕУ и адресирања на Србију је у функцији геостратешких интереса. ЕУ помиње морал и прозива Србију, а притом ни да поцрвени. Заборавља да је кршила, а то чини и даље, основне моралне принципе.

Да ли је било морално бомбардовати Србију два и по месеца 1999. године? Пуних 78 дана ЕУ је с Америком као предводником просипала тепихе бомби, укључујући и оне забрањене међународним конвенцијама на главе српског народа. Убијала цивиле, бомбардовала возове у покрету, разарала болнице, школе, фабрике хране, уништавала водоводну и електричну мрежу, ракетирала први пут у историји ратовања једну информативну кућу – РТС и убила 16 радника на радним местима у ноћној смени. Више од 2.500 људи је у агресији убијено, од тога осамдесеторо деце. ЕУ се сада, у сукобу у Украјини, позива на морал и међународно јавно право?! Ни морал ни међународно право нису становали у ЕУ тог трагичног пролећа 1999. године. Агресијом на Србију отворена је Пандорина кутија. Неморално је било то што је ЕУ чинила у агресији игноришући и УН. Зато ЕУ нема право да у обраћању Србији користи реч морал.

Да ли је морално што сте ви у ЕУ прогласили ОВК терористичком организацијом, а после краћег времена, када су ваши интереси у питању, проглашавате је копненом војском на Космету? Нисте смели да сте спустите и да се као права војска сударите са српском, као мушкарац с мушкарцем, већ сте с безбедне висине од 10.000 и 15.000 метара из својих „торнада”, „миража” одапињали смртоносне и разарајуће ракете на Србију. Заборавили сте тада да постоји нешто што се зове морал, појединачни, друштвени, државни...

Да ли је морално што нападате православље? Зашто вам смета СПЦ па је у резолуцији Савета Европе оптужујете што негује и прокламује „породичне вредности”? А шта је вредније од тога? Да ли је морално оно како се односите према дијалогу између Београда и Приштине, при чему све отвореније и наглашеније исказујете наклоност за косметске Албанце, а треба да будете неутрални? Да ли је ЕУ предузела конкретне мере, а постоје за то у Бриселу механизми, да принуди Приштину да се понаша у складу с потписаним у Бриселском споразуму? ЕУ то није учинила и тиме себе дискредитује.

Да ли је морално било понашање ЕУ према мигрантима из Ирака, Сирије, Авганистана и других земаља према којима сте исказивали ксенофобичност, саможивост, одбацујући их и држећи ван граница ЕУ? Дизали сте ограде, копали канале, доводили полицију, војску... За те мигранте није било места у ЕУ, или сте их примали у ограниченом броју. ЕУ је хтела да претвори Србију у „платформу за дислокацију миграната”, како сте сами говорили. Сада када беже несрећници из Украјине, ЕУ их прима отворена срца и широко раширених руку, што је добро и треба то хвалити. Али, и они несрећници из Ирака, Сирије, Авганистана су бежали од нечијих бомби. Од ваших. Да ли боја коже, вера или нешто друго одређују ваш однос према несрећницима? Двоструки аршини. Морал нисте ни помињали.

Да ли је морално што ЕУ два пута у УН не гласа за резолуцију која забрањује афирмисање фашизма и нацизма? ЕУ је била уздржана, против само САД и Украјина. Наклоност ЕУ према јединицама названим „Азов” или Десни сектор у Украјини постаје јаснија.

Много је тога што гази свету реч морал. Да поменем 500.000 убијене деце у Авганистану, нападе на цивиле у Авганистану и Сирији. То је чинио НАТО, а државе ЕУ су његове чланице.

ЕУ нема права да некоме спочитава шта треба да ради позивајући се на морал. Скрнавите морал. Србија зна добро шта је морално, а шта неморално. У својој историји се није понашала другачије. Увек је била на правој страни историје.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац