О погледима и коментарима о Украјини

Ових дана, новине пуне коментари о рату у Украјини. Знани и мање знани коментатори износе своје ставове и судове о томе ко је у праву, а ко је крив за немила страдања цивила и материјална разарања. За неке је то руска инвазија, за друге специјална војна акција. Једни виде кривицу на Истоку (на пример, З. Јанић, Погледи, 28. март), други на Западу (на пример, В. Кршљанин, Погледи, 26. март), сходно својим вредносним судовима. О овим збивањима још ће се писати и коментарисати, не само кад нас, већ у свуда у свету, негде више, негде мање, и свуда сличан начин – на Западу углавном на један, такорећи истоветан начин, а на Истоку зависно од земље до земље.

Ништа ново под небеским сводом, и свако ће мислити да је он у праву, иако најчешће није. Проблем је у схватању политике, а у том домену, плашим се, веома је мало оних који могу правилно да процене збивања, иако на први поглед то изгледа лако. За разлику од политичких аналитичара, који више греше јер су самоуверенији у свом знању, новинари немају обавезу да искажу високу стручност (нису им потребне високе академске титуле мастера или доктора наука), јер они обавештавају о догађају, сходно профилацији.

Међутим, како је разумевање политике много више од голе привржености или наклоности идеји, систему, овој или оној личности – то је за дневну политику, за политичке процене потребно је додатно знање: иступити из света емоција и релативизовати вредносни суд,  поставити се рационално, а  притом још и добро познавати праксу и теорију, што би рекли политиколози. Нимало лак задатак, ако сте стали на црту. Међутим, није лако одустати од свог уверења и мишљења: свако има право на њега, а притом и право да сматра да је у праву; то је неоспорна чињеница, посебно у виртуелном информативном свету, 21. века. И без тог виртуелног света, свако има право да суди о фудбалу и политици, зар не?

Драган Предраг Гавриловић,
Београд