Макрон покушава да Ле Пеновој преотме гласаче

Већ виђено у првом председничком изборном кругу наводи ка закључку да ће и финални круг за избор француског председника такође бити „већ виђен”. Али, тесна разлика између двоје финалиста знак је да актуелни председник не може да живи од старе славе и да ће морати да засуче рукаве. Ако је за утеху Французима који су се успавали у минулој кампањи због старих лица и излизаних прича, период до 24. априла биће изузетно динамичан, далеко живљи у односу на претходну вишемесечну млаку кампању. Борба за сваки глас почела је већ у изборној ноћи, у којој су и Емануел Макрон и Марин ле Пен послали снажне поруке.

Макрон се не кити ловорикама, већ креће у потрагу за додатним гласовима, и то право у индустријско средиште на северу земље, у само упориште своје десничарске ривалке, која је у међувремену екстремно антимиграциону и исламофобичну реторику заменила питањима у вези са животним стандардом Француза флертујући с либералнијим грађанима. Север земље, који је њој дао 33 одсто, а левичарским кандидатима готово 28 процената, поручује да Макрон мора далеко више да се потруди да их освоји. Кажу да бирачи радикалног левичара Жан-Лика Меланшона, који је на овим изборима освојио 22 одсто гласова, неће гласати за десницу, али подвлаче и да програм актуелног председника, који очекује реизбор, мало тога нуди да привуче левицу, која стиче утисак да он не штити Француску од крајње деснице. Стога Макрон данас иде у Стразбур, где је Меланшон постигао висок резултат. Док је Макрон као председник више боравио у Бриселу него по француским селима и бавио се ратом у Украјини, Ле Пенова се у минулој кампањи усредсредила на трошкове живота, који муче милионе незадовољне актуелним владарима. Поручивала им је да бирају између две супротне визије – подела, неправде и нереда, које је наметнуо Емануел Макрон у корист неколицине, и друге, коју чине Французи окупљени око политике социјалне правде.

Актуелни председник је у првом кругу, на основу 97 одсто обрађеног материјала, освојио 27,6, а Ле Пенова 23,41 одсто гласова. Претходни пут, 2017. године, он је имао 24, а десничарка 21,3. Дакле, у оба случаја нешто бољи резултат у односу на лани, с тим што је битно истаћи да је уз Ерика Земура, који је сада први пут учествовао у изборима, екстремна десница освојила укупно 30,5 одсто подршке бирача. Њихов скок у односу на лани – када су иначе издејствовали историјски успех ушавши први пут у финални циклус – прати изузетан пад подршке социјалистима, који су сада узели свега 1,7 процената (пре пет година 6,4), али и републиканцима, којима је Валери Пекрес донела 4,8 (лани су имали 20 процената).

Очито јачање екстремне деснице у бирачком телу усмерило је Макронов говор у изборној ноћи у следећем смеру: „Немојмо се заваравати. Ништа још није одлучено. Дебата коју ћемо имати биће кључ за нашу земљу и читаву Европу. Желим Француску која се описује као снажна Европа, која гради савезништва с јаком демократијом, а не Француску која се удаљава од Европе и која ће за савезнике имати само популисте и ксенофобе.”

Марин ле Пен је узвратила снажно заигравши на питања идентитета и суверенитета. Позвала је све Французе – леве, десне и било којег порекла – да јој се прикључе у великом националном покрету како би заједно победом направили велики помак ка оном што је земљи потребно.

Левичарски гласови биће кључни за изборни исход 24. априла. Меланшон је присталицама поручио да њихов глас не треба да иде крајњој десници, али их није саветовао ни да подрже Макрона. На његовој странци је сада да остави траг на парламентарним изборима у јуну како би нарушили владајућу парламентарну већину и потенцијално Макрону наметнули кохабитацију.

Да следи тешка борба говоре и поједина истраживања, која су у прогнозама исхода првог круга била изузетно прецизна, а која кажу да разлика коју презентује Ипсос – 54 одсто за Макрона, а 46 одсто за Ле Пенову – није реална и заправо је далеко мања – свега 51 наспрам 49 процената.

Очи Европе и Вашингтона биће упрте у преокрете који ће се у наредним данима дешавати у наступима претендената на Јелисејску палату, док ће дебата 20. априла вероватно бити одлучујући сусрет у којем ће се десничарка сигурно потрудити да поправи лош утисак који је оставила у претходном дуелу с Макроном пре пет година, када је он блистао као млада и свежа политичка нада.