Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Политика, математика и Ивица Дачић

Дачић неће бити премијер, али тврдње да се лажно представљао и да је довео у заблуду бираче су, на неки начин, и увреда гласача
(Драган Стојановић)

Изборни процес у Србији још није завршен и потрајаће још најмање десетак дана, али извесно је да поновљено гласање на парламентарним изборима неће утицати на број освојених мандата листа које су прешле цензус, као и да ће напредњаци одлучивати колика ће бити скупштинска већина и ко ће је чинити. Док они то не обелодане, сви се баве математиком, у којој нема Дачићевих социјалиста, али је Ивица Дачић незаобилазна тема. Судећи по изјавама, Србија, благо нама, већи проблем од лидера СПС-а готово да и нема.

Када је у изборној ноћи лидер СНС-а и, у предизборним причама опозиционара, „одлазећи председник” Александар Вучић, захваливши се грађанима на фантастичној подршци његовом новом мандату са скоро 60 одсто гласова, као један од разлога за лошији резултат напредњачке парламентарне листе навео украјинску кризу и „неодговорно понашање неких коалиционих партнера” тим поводом, сви су у његовим речима препознали Ивицу Дачића. И не само то. Многи су моментално осули паљбу по Дачићу, такмичећи се, такорећи, ко ће већи „камен” потегнути. Од тада трају објашњења, позваних и непозваних, како је „Дачић због ситних политичких поена нанео немерљиву штету држави”, зашто он не сме бити део нове владе, уз обавезну причу о „паразитима, имели на кори дрвета”, „штеточинском деловању”... Како је ко и колико инспирисан.

Руку на срце, у Дачићевој предизборној кампањи одавно није било толико патриотизма, питао је и „оне који оптужују Србију да угрожава међународни поредак” зато што не уводи санкције Русији како их није срамота и хоће ли повући признање такозваног Косова, ако ми то урадимо. Оштро је поручивао и да је „онај ко се залаже за санкције Русији против српских интереса”. Било је много Русије... Поједини напредњаци сваки дан подсећају на „Дачићево неодговорно понашање”, цитирају неке његове изјаве, згодно заборављајући друге. Лидер СПС-а у предизборној кампањи, на којој год телевизији да је гостовао, у сваком интервјуу за новине, објашњавао је зашто је Србија исправно поступила кад је у Уједињеним нацијама гласала за резолуцију којом се осуђује агресија на Украјину, а она је донета 2. марта, месец дана пре избора. Увек подсећајући да „Србија мора на првом месту да брани своје интересе” и да се „понаша одговорно према својим грађанима”.

Но, ко ће се свега сетити. Понешто је и добро заборавити, као, на пример, колики је, између осталог, допринос једног посланика СНС-а лошијем изборном резултату. Тај је користио сваки минут, а богме је имао завидан простор на најгледанијим националним телевизијама, блиских власти, да објасни како морамо оштро да осудимо Русију, да се приклонимо Западу, зашто је добра што тешња сарадња с НАТО-ом... Не треба нека нарочита мудрост да се закључи колико је овакав наступ код „народа с емоцијом према Русији” утицао на изборни резултат листе на којој је био. И то није радио само сад већ неколико година уназад врло гласно прича сличну причу.

Дачић се, кажу, „лажно представљао као будући премијер”, „довео је грађане у заблуду”. Зорана Михајловић прва је повикала – „Не знам ко ће бити премијер, али Дачић сигурно неће!” У праву је. Дачић неће бити премијер, али тврдње да се лажно представљао и да је довео у заблуду бираче су, на неки начин, и увреда бирача. У ситуацији кад је СПС одлучио да подржи Александра Вучића за председника, а здушно су позивали своје бираче да гласају за њега, СПС је морао да истакне свог лидера као кандидата за неку важну функцију. Да то нису учинили, послали би врло лошу поруку свом бирачком телу, које, успут, јесте најстабилније, али други пут њихова партија нема председничког кандидата, већ их позива да гласају за неког другог. Нико од наших политичара није склон самоубиству сопствене странке. Бар не свесно.

Упоредо с утврђивањем да је Дачић најгори од све деце, и напредњаци и њима блиски аналитичари и медији, „режимски” и „професионални”, истичу да листа СНС-а заједно с мањинама може сама да формира власт, али и да има, без социјалиста, комотну већину, колику пожели. Математички гледано, то је тачно, али оваква рачуница спада у оно што се зове занимљива математика. Листа СНС-а има 120 мандата, заједно са шест СВМ-а и три СПП-а има 129 посланика. СДАС Сулејмана Угљанина тешко да ћемо видети у тој већини, али није немогуће ту замислити два посланика Заједно за Војводину, на челу с Томиславом Жигмановим, представником хрватске мањине. Дакле, то би било – 131, што јесте већина, али тешко да се може назвати комотном.

Многи помињу како је Слободан Милошевић са 129 посланика владао мирно четири године, те да је и сазив из 2008. године, где је ДС био стожерна странка, с једва скрпљеном већином, потрајао пуне четири године. Што се Милошевићеве стабилне владавине тиче, он је имао 123 своја и шест посланика Нове демократије. Листа СНС-а јесте освојила 120 мандата, али су они подељени између девет странака.

СНС, са све двадесетак нестраначких личности, има 98 својих посланика, а како изгледа владати с танком већином, коју чини 12 странака, најбоље зна Борис Тадић, лидер ДС-а у време сазива из 2008. године. Тадић је имао већину од 128 посланика и мањи број странака које су је чиниле. Скупити кворум у том сазиву био је велики подвиг зато што је сваки коалициони партнер сваки час одбијао да уђе у салу док му не буде испуњен неки захтев. Тадић је, хтео – не хтео, жеље испуњавао, рачун је, на изборима, њему испостављен, а скоро нико се не сећа да је власт била коалициона. Неки од најзахтевнијих сада су на листи СНС-а, али досад, због комотних већина, никад нису били у прилици да покажу свој „захтевни” потенцијал.

У сазиву из 2016. године, кад је листа СНС-а имала 131 посланика и већину од 166 посланика, поједини од њих умели су да се, више пута, придруже опозицији на заједничким конференцијама за новинаре да би осудили поступак неког посланика СНС-а или да би се оградили од неке одлуке. Социјалисти и њихови партнери из ЈС никад тако нешто нису урадили.

У актуелним математичким комбинаторикама помињу се разне могућности које, како кажу, обезбеђују велику већину, а „резервни играчи” проналазе се у деловима десничарских коалиција, оних које су целу кампању засновале на оптужбама власти за издају Русије и српских националних интереса, али и међу онима којима се, како су то напредњаци истицали, политика своди на „мрзимо Вучића”. Да у политици ништа није немогуће, уверили смо се много пута. Ни сад нас баш ниједна комбинација не би изненадила, а рачун ће стићи касније. На све адресе. Дачић, сваки дан, као председник Народне скупштине прима стране амбасадоре и прича о сарадњи Србије и њихових земаља. Прима и ударце са свих страна и мудро ћути.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

prolaznik
Da se kandidovao za predsednika bio bi drugi izborni krug. Možda mu to daje pravo da traži mesto premijera?
Hajduk Veljko
Ivicina matematika zavisi iskljucivo od Vuciceve matematike.
električar
Zašto ? Zato što je to najbolje za zemlju, zato što je Dačić najpouzdaniji partner, zato što ima stabilno biračko telo i zato što ga mnogo mrze svi oni koji bi rado učinili po nešto protiv ove naše zemlje ...
CharlieBrownheisaclown
"тврдње да се лажно представљао и да је довео у заблуду бираче су, на неки начин, и увреда бирача." Заправо је, руку на срце, обрнуто. Дачић, чији СПС хронично осваја неких 10% гласова на парламентарним изборима, предлагањем себе као лидера странке за будућег премијера (кога, логично даје странка или страначка коалиција која освоји парламентарну већину), самог је себе довео у заблуду, а тиме и своје веома стабилно бирачко тело. Зашто би неко дао Дачићу да води владу са освојених 10-11% гласова?!
ljubica
Zato što Dačic ima 10% glasova, a do sada nam je vodila vladu ona što nije osvojila ni jedan jedini glas.
dusan1
I kad trećeligaš igra protiv Zvezde ne ulazi na teren da bi izgubio nego da igra i eventualno pobedi ! Tako i onaj koji učestvuje na izborima i ima biračko telo od 10% igra na svoju koaliciju i da će baš on biti taj koji utiče na iglu na vagi koja označava većinu i ucenjuje onog ko formira vladu !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.