Ева иза олтара

Нису сви стари и дубоко укорењени обичаји и навике добри само зато што их већина слепо поштује.
Велико је лицемерје, на пример, што се наго тело посматра као нешто срамотно. То је једино што имамо, што је стварно наше. Интимни делови се на телевизији и филму замагљују, али је у реду приказати уживо снимке деце изгорелог лица и унакажена тела на улици, или славити неки садистички, насилан филм. Како наго тело може да буде узнемиравајуће, а слике рата нису? Брадавице хране децу, али се сматрају и ерогеном зоном, па их је срамота видети.

Недавно је један мушкарац натерао своју лепу супругу да гола шета улицом да би је казнио и понизио. Уместо да се осећа лепом, вероватно се осетила ужасно и постиђено. Секс има грешне конотације у многим религијама, а ипак рађање је поклон свету. Секс је табу, а црквене личности су опседнуте сексом. То је одличан начин контроле. Сигурна сам да би, да није тако, било мање сексуалних злочина и случајева силовања. У великом броју земаља у псовкама се углавном помињу интимни делови мајке, исти они који нам дају живот. У неким друштвима жене морају да се покрију да их не би гледали. Неки свештеници не могу да се жене, али увек држе проповеди о сексуалним гресима, много чешће него о насиљу и мржњи. Хомосексуалци су такође изложени критикама као грешни и неприродни, али они сигурно наносе мање штете друштву од касетне бомбе у школи?

Игуманија једног женског манастира рекла ми је једном приликом да жене морају вечно да испаштају због тога што је Ева дала јабуку Адаму. То је био њен одговор на питање зашто она не може да врши службу и зашто је потребан мушки старешина. Ми жене смо дефинитивно Бе-категорија свуда у свету. Да ли сте знале, даме, да ако жена стане иза олтара у нашој цркви, он мора поново да буде освештан? Једном сам питала свештеника у Војводини да ли могу да погледам иза олтара и он је доста бурно реаговао. Када сам му рекла да је то дискриминација, рекао је да јесте али да он ту не може ништа. Сећам се, имала сам 15 година и расла сам у Паризу, када су ми неки католици рекли да ћу, ако се не преобратим у католичанство, отићи у пакао. Рекла сам им да не верујем у пакао, а не верујем ни сада. Пакао је оно што су људи направили од ове дивне планете. Верујем да је ово рај, а ми смо божји гости и то лоши гости. Да постоји место где сви идемо после смрти у овом или оном облику, да ли бисмо се понашали боље? Одговор је да не бисмо.

Да ли сте знали шта се догодило 751? То је година чувеног историјског фалсификата, такозване "Константинове даровнице", документа којим је успостављена световна и духовна власт у Римском царству и значај папе. На њој је био потписан "Константин", иако је он умро три стотине година раније. Питала сам једног свештеника да ли зна за то и да ли би требало рећи истину, али он је просто одмахнуо главом и слегнуо раменима.

У неким давним временима ценили су се чистоћа и уредност и жене су биле свештенице, али све то је нагло прекинуто пре неколико хиљада година. Жене не размишљају много о својој вековној патњи, али ожиљци остају, а дискриминација у многим земљама још траје. Написала сам у једном другом чланку да је ово "Доба анестезије", јер смо склони да прихватимо све у шта људи желе да верујемо само зато што нам је тако лакше. Слободне смо да размишљамо, а данас, са Интернетом, цео свет је наш.