Могу ли САД да натерају Приштину да испуни обавезе

На девету годишњицу од потписивања Бриселског споразума амерички сенатори Крис Марфи, Џин Шејхин и Том Тилис посетили су Београд, где су пре два дана разговарали са председником Србије Александром Вучићем. Очекивано, том приликом није изостало питање новинара да ли је тема њиховог сусрета  са Вучићем била јужна српска покрајина, узевши у обзир да Приштина није испунила кључне тачке споразума, као што је формирање ЗСО. Члан Одбора за спољне послове, сенатор Марфи том приликом је рекао да је разочаран тиме што нема више напретка у спровођењу споразума, као и да је и о томе разговарао са председником Србије. Марфи је најавио да ће током наредне недеље у Приштини извршити притисак на тамошњу владу да испуни дата обећања, мислећи вероватно на потписане и преузете обавезе које привремене косовске институције већ годинама не извршавају.

„Али бринем да разговори које имамо са Србијом у вези са Украјином могу да превладају над веома значајним разговорима који треба да се наставе о будућим односима Србије и Косова”, рекао је Марфи новинарима у америчкој амбасади, пренео је Танјуг. Сматра да САД као и ЕУ треба да остану активни учесник разговора Београда и Приштине. „Оно што је потребно за дугорочни циљ, услови за признање постоје, потребно је да обе стране те кораке примене јер су они већ уцртани иницијалним споразумом”, рекао је Марфи. Како оцењује за „Политику” искусни дипломата Зоран Миливојевић недвосмислен je интерес САД да се односи са Србијом динамички подигну на виши ниво и ту се помиње споразум о стратешком партнерству о чему амбасадор говори доста отворено.

„Оно што је сада у жижи интересовања администрације Америке, то је украјинска тема са једне стране и однос према Русији и према санкцијама, то постаје критеријум свих критеријума за однос једне земље према Америци и према Западу у целини и то je оно на чему је он инсистирао”, оцењује наш саговорник. Интерес САД је да се два заостала питања у региону реше, а када се то каже, објашњава наш саговорник, мисли се на Космет и БиХ и обе теме су биле захваћене разговором. Америчког сенатора очекује посета Приштини, а како истиче Миливојевић, САД се залажу за наставак дијалога и за то да се дође до решења које се базира на њиховом ставу о међусобном признању, a Марфи је говорио да елементи споразума – Бриселског или неког другог, којима се може говорити о признању – постоје.

„Евидентно је да они разумеју да Србија неће прећи преко пуног испуњења Бриселског споразума и ЗСО. И на тој линији је њихов став да они разумеју позицију Србије и да ће вршити притисак на Куртија”, оцењује наш саговорник. Додаје да остаје питање да ли ће тај притисак бити вршен начелно вербално, као до сада или озбиљно, остаје да се види. Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност наводи да притисци на Куртија већ постоје, али да су они благи у односу на оно шта он ради. Од САД, како каже, не може да се очекује објективна оцена, јер су спонзори косовске независности и увек ће бити попустљивији према Приштини, него према Београду. Миливојевић каже да једино САД имају могућност да ову ситуацију истерају на чистину и уколико би Курти променио став то би била потпуно једна нова ситуација и омогућила би дијалог, који би се наставио о нормализацији.

„Све време се ради о томе да ли Запад заиста принципијeлно стоји, пре свега ЕУ, али и САД иза чињенице да је Брисел гарант Бриселског споразума тиме што је ставио свој потпис на њега. Уколико они заиста то принципијeлно изгурају, стану иза тога и то прихвате као чињеницу, то ствара услове да се дијалог настави”, истиче и додаје да ако је то њихов интерес, онда имају прилику да то и докажу. Миливојевић је сагласан да у случају да се не догоди ништа ново, онда нема никакве сумње да Курти за своју политику има прећутну подршку на Западу. Политички став и стратегија Приштине, независно од тежњи САД, нису прихватљиви за Србију, јер Србија не прихвата признање.

Наши саговорници указују да је Србија увек спремна за дијалог. Миливојевић истиче да у овом случају, међутим, од наше државе ништа не зависи и није одговорна за стање и прекид разговора. На основу свега, може се закључити да је ова посета нека врста теста да ли америчка администрација даје до знања да ли ће одлучујуће деловати или не. Предраг Рајић објашњава да је добро што је Србија увек истицала да је за дијалог и да није устала од преговарачког стола. Међутим, када је реч о потенцијалним притисцима на премијера привремених институција у Приштини, поставља се питање колико би они на политичара као што је Курти уопште уродили плодом.

„Он је фанатик који је себи поставио лествицу врло високо и који је можда чак више склон да жртвује своју политичку каријеру, него да направи компромис или уступак Београду и српској заједници”, каже Рајић. Курти је својим неделовањем, али и деловањем које је супротно од онога што је потписано, замрзнуо процес, истиче Рајић и додаје да је добро што ће сенатори, који долазе са високих позиција,  имати прилику да виде својим очима како све то изгледа на делу и пренесу својим колегама на Капитолу. То ће, како наводи, наићи на позитиван одјек у односу на Србију, јер смо последњих година успели да створимо утицајан кокус у оба дома америчког конгреса.

„Наши лобисти ће видети да са једне стране имају кооперативан Београд и изузетно способног лидера какав је Вучић, а да са друге стране имају деструктивну Приштину и фанатика какав је Курти, што сасвим сигурно одудара од представе САД која се у медијима креира и пласира годинама уназад”, оцењује он. Указује да посета утицајних америчких сенатора говори о начину на који савремена Америка посматра савремену Србију.

„Није у природи америчке спољне политике да утицајне сенаторе из спољнополитичког комитета, из обе партије, који су врло позиционирани у својим партијама шаље у државе које Америка не сматра пријатељским или које сматра непријатељским”, напомиње Рајић и наглашава да су САД ближе том полу, да нас гледају пре као пријатеља, него као државу са којом имају проблем. Ток састанка са сенаторима, сматра Рајић, говори да је разговор био отворен и да су показали висок степен разумевања за позицију Србије када је реч о актуелним геополитичким темама, као и да су развили интересовање за нашу позицију када је реч о дијалогу са Приштином, али и указали висок степен поштовања председнику. Интересантно је и то, оцењује Рајић, што су ставили на дневни ред разговора тему која се тиче Приштине и Београда, будући да знамо да су САД 2008. године признале Косово као независну државу.

„Они и даље инсистирају на томе да о статусу КиМ разговарају са Београдом. То је добра ставка која би могла да нас обрадује”, закључује Рајић. Он оцењује да ће се притисци на нашу земљу наставити,  али да је реторика која се чула од сенатора и амбасадора Хила таква да знају да не могу да говоре језиком уцена и да ће се трудити да пронађу заједнички језик и неку тачку заједничког интереса. То је увек боља опција, него конфронтација и за сада не делује да су вољни да улазе у конфронтацију са Београдом због нашег положаја када је реч о глобалним темама. Рајић сматра да је симболички важан гест што су ту и, како каже, нема сумње да ће долазити до наставка комуникације, али и до наставка притисака да би Србија изменила неке позиције које су њене, аутентичне и суверене, због чега је важно у оквиру друштва сачувати стабилност. Антрфиле

Зашто Курти не може да се позива на уставни суд

Албин Курти не може да се позива на уставни суд или на било коју врсту политике, када је у питању испуњење Бриселског споразума, зато што је то нешто што је преузето, ратификовано у парламенту и озакоњено, истиче Миливојевић. Подсећа да је и портпарол ЕУ Петер Стано рекао да је испуњење Бриселског споразума обавеза приштинске стране и да је Бриселски споразум старији од уставног суда.