Mogu li SAD da nateraju Prištinu da ispuni obaveze

Na devetu godišnjicu od potpisivanja Briselskog sporazuma američki senatori Kris Marfi, Džin Šejhin i Tom Tilis posetili su Beograd, gde su pre dva dana razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Očekivano, tom prilikom nije izostalo pitanje novinara da li je tema njihovog susreta  sa Vučićem bila južna srpska pokrajina, uzevši u obzir da Priština nije ispunila ključne tačke sporazuma, kao što je formiranje ZSO. Član Odbora za spoljne poslove, senator Marfi tom prilikom je rekao da je razočaran time što nema više napretka u sprovođenju sporazuma, kao i da je i o tome razgovarao sa predsednikom Srbije. Marfi je najavio da će tokom naredne nedelje u Prištini izvršiti pritisak na tamošnju vladu da ispuni data obećanja, misleći verovatno na potpisane i preuzete obaveze koje privremene kosovske institucije već godinama ne izvršavaju.

„Ali brinem da razgovori koje imamo sa Srbijom u vezi sa Ukrajinom mogu da prevladaju nad veoma značajnim razgovorima koji treba da se nastave o budućim odnosima Srbije i Kosova”, rekao je Marfi novinarima u američkoj ambasadi, preneo je Tanjug. Smatra da SAD kao i EU treba da ostanu aktivni učesnik razgovora Beograda i Prištine. „Ono što je potrebno za dugoročni cilj, uslovi za priznanje postoje, potrebno je da obe strane te korake primene jer su oni već ucrtani inicijalnim sporazumom”, rekao je Marfi. Kako ocenjuje za „Politiku” iskusni diplomata Zoran Milivojević nedvosmislen je interes SAD da se odnosi sa Srbijom dinamički podignu na viši nivo i tu se pominje sporazum o strateškom partnerstvu o čemu ambasador govori dosta otvoreno.

„Ono što je sada u žiži interesovanja administracije Amerike, to je ukrajinska tema sa jedne strane i odnos prema Rusiji i prema sankcijama, to postaje kriterijum svih kriterijuma za odnos jedne zemlje prema Americi i prema Zapadu u celini i to je ono na čemu je on insistirao”, ocenjuje naš sagovornik. Interes SAD je da se dva zaostala pitanja u regionu reše, a kada se to kaže, objašnjava naš sagovornik, misli se na Kosmet i BiH i obe teme su bile zahvaćene razgovorom. Američkog senatora očekuje poseta Prištini, a kako ističe Milivojević, SAD se zalažu za nastavak dijaloga i za to da se dođe do rešenja koje se bazira na njihovom stavu o međusobnom priznanju, a Marfi je govorio da elementi sporazuma – Briselskog ili nekog drugog, kojima se može govoriti o priznanju – postoje.

„Evidentno je da oni razumeju da Srbija neće preći preko punog ispunjenja Briselskog sporazuma i ZSO. I na toj liniji je njihov stav da oni razumeju poziciju Srbije i da će vršiti pritisak na Kurtija”, ocenjuje naš sagovornik. Dodaje da ostaje pitanje da li će taj pritisak biti vršen načelno verbalno, kao do sada ili ozbiljno, ostaje da se vidi. Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost navodi da pritisci na Kurtija već postoje, ali da su oni blagi u odnosu na ono šta on radi. Od SAD, kako kaže, ne može da se očekuje objektivna ocena, jer su sponzori kosovske nezavisnosti i uvek će biti popustljiviji prema Prištini, nego prema Beogradu. Milivojević kaže da jedino SAD imaju mogućnost da ovu situaciju isteraju na čistinu i ukoliko bi Kurti promenio stav to bi bila potpuno jedna nova situacija i omogućila bi dijalog, koji bi se nastavio o normalizaciji.

„Sve vreme se radi o tome da li Zapad zaista principijelno stoji, pre svega EU, ali i SAD iza činjenice da je Brisel garant Briselskog sporazuma time što je stavio svoj potpis na njega. Ukoliko oni zaista to principijelno izguraju, stanu iza toga i to prihvate kao činjenicu, to stvara uslove da se dijalog nastavi”, ističe i dodaje da ako je to njihov interes, onda imaju priliku da to i dokažu. Milivojević je saglasan da u slučaju da se ne dogodi ništa novo, onda nema nikakve sumnje da Kurti za svoju politiku ima prećutnu podršku na Zapadu. Politički stav i strategija Prištine, nezavisno od težnji SAD, nisu prihvatljivi za Srbiju, jer Srbija ne prihvata priznanje.

Naši sagovornici ukazuju da je Srbija uvek spremna za dijalog. Milivojević ističe da u ovom slučaju, međutim, od naše države ništa ne zavisi i nije odgovorna za stanje i prekid razgovora. Na osnovu svega, može se zaključiti da je ova poseta neka vrsta testa da li američka administracija daje do znanja da li će odlučujuće delovati ili ne. Predrag Rajić objašnjava da je dobro što je Srbija uvek isticala da je za dijalog i da nije ustala od pregovaračkog stola. Međutim, kada je reč o potencijalnim pritiscima na premijera privremenih institucija u Prištini, postavlja se pitanje koliko bi oni na političara kao što je Kurti uopšte urodili plodom.

„On je fanatik koji je sebi postavio lestvicu vrlo visoko i koji je možda čak više sklon da žrtvuje svoju političku karijeru, nego da napravi kompromis ili ustupak Beogradu i srpskoj zajednici”, kaže Rajić. Kurti je svojim nedelovanjem, ali i delovanjem koje je suprotno od onoga što je potpisano, zamrznuo proces, ističe Rajić i dodaje da je dobro što će senatori, koji dolaze sa visokih pozicija,  imati priliku da vide svojim očima kako sve to izgleda na delu i prenesu svojim kolegama na Kapitolu. To će, kako navodi, naići na pozitivan odjek u odnosu na Srbiju, jer smo poslednjih godina uspeli da stvorimo uticajan kokus u oba doma američkog kongresa.

„Naši lobisti će videti da sa jedne strane imaju kooperativan Beograd i izuzetno sposobnog lidera kakav je Vučić, a da sa druge strane imaju destruktivnu Prištinu i fanatika kakav je Kurti, što sasvim sigurno odudara od predstave SAD koja se u medijima kreira i plasira godinama unazad”, ocenjuje on. Ukazuje da poseta uticajnih američkih senatora govori o načinu na koji savremena Amerika posmatra savremenu Srbiju.

„Nije u prirodi američke spoljne politike da uticajne senatore iz spoljnopolitičkog komiteta, iz obe partije, koji su vrlo pozicionirani u svojim partijama šalje u države koje Amerika ne smatra prijateljskim ili koje smatra neprijateljskim”, napominje Rajić i naglašava da su SAD bliže tom polu, da nas gledaju pre kao prijatelja, nego kao državu sa kojom imaju problem. Tok sastanka sa senatorima, smatra Rajić, govori da je razgovor bio otvoren i da su pokazali visok stepen razumevanja za poziciju Srbije kada je reč o aktuelnim geopolitičkim temama, kao i da su razvili interesovanje za našu poziciju kada je reč o dijalogu sa Prištinom, ali i ukazali visok stepen poštovanja predsedniku. Interesantno je i to, ocenjuje Rajić, što su stavili na dnevni red razgovora temu koja se tiče Prištine i Beograda, budući da znamo da su SAD 2008. godine priznale Kosovo kao nezavisnu državu.

„Oni i dalje insistiraju na tome da o statusu KiM razgovaraju sa Beogradom. To je dobra stavka koja bi mogla da nas obraduje”, zaključuje Rajić. On ocenjuje da će se pritisci na našu zemlju nastaviti,  ali da je retorika koja se čula od senatora i ambasadora Hila takva da znaju da ne mogu da govore jezikom ucena i da će se truditi da pronađu zajednički jezik i neku tačku zajedničkog interesa. To je uvek bolja opcija, nego konfrontacija i za sada ne deluje da su voljni da ulaze u konfrontaciju sa Beogradom zbog našeg položaja kada je reč o globalnim temama. Rajić smatra da je simbolički važan gest što su tu i, kako kaže, nema sumnje da će dolaziti do nastavka komunikacije, ali i do nastavka pritisaka da bi Srbija izmenila neke pozicije koje su njene, autentične i suverene, zbog čega je važno u okviru društva sačuvati stabilnost. Antrfile

Zašto Kurti ne može da se poziva na ustavni sud

Albin Kurti ne može da se poziva na ustavni sud ili na bilo koju vrstu politike, kada je u pitanju ispunjenje Briselskog sporazuma, zato što je to nešto što je preuzeto, ratifikovano u parlamentu i ozakonjeno, ističe Milivojević. Podseća da je i portparol EU Peter Stano rekao da je ispunjenje Briselskog sporazuma obaveza prištinske strane i da je Briselski sporazum stariji od ustavnog suda.