СРЕЋКЕ ИЛИ НОВИНЕ

Све више дневних новина претварају се у лозове, "греб-гребове", лото и остале тикете ("Прес", "Блиц", "Новости"...). Или су игре на срећу постале новине? Купиш тикет, лоз, па читаш. А не мораш да читаш ако нећеш. Да си хтео да читаш, куповао би те новине и пре него што су постале "срећке". Али, кад си већ купио, што да понешто и не прочиташ? Можда ћеш постати редован читалац. А ако не, опет је вајдица. Може се у њих нешто увити, могу се новинама прозори опрати и ватра потпалити. Овим није окончан списак употребних вредности новина, али да не губимо време и простор на оно што сви знамо.

У јучерашњим "Новостима" пише да им је претходне седмице послато 965.733 кодова. (Кодови су бројеви и слова који се појављују када се скине илити изгребе заштитни слој, па се онда ти знаци пошаљу мобилним телефоном на тамо наведен број а по цени од пет динара плус порез.) То значи да је дневно тикет, односно срећку са знацима (они то зову – стикер) купило 138 хиљада људи. Срећке, односно новине доступне су купцима и у две суседне државе. А колико ли је тек оних који су добили дневне награде, па оних који нису добили ништа... Леп тираж, нема шта. Честитам.

У борби за што више продатих примерака новина, у борби за опстанак и престиж данашња штампа се довија како зна и уме. Једни користе сва средства (циљ оправдава средство), други су скрупулозни и иду тежим путем. Чита их мање људи, углавном су то образовани.

Јуче ујутро био сам присутан у продавници у Великом Борку (Барајево) када је пристигла штампа. Од дневних новина највише је примерака "Курира", али – оно што ме је зачудило – толико је и "Скандала", недељног таблоида који је и прилично скуп. А нема, чак, ни наградну игру. Није то само овога пута, сазнајем, тако је редовно.

А овога пута, на насловној страни "Скандала" је "нови филм" Сузане Манчић, певачице и ТВ водитељке. Заправо фотографије скинуте са четвороминутног снимка њеног вођења љубави са вереником, грчким банкаром Симеоном Оцомокосом.

О том "догађају" први је писао "Прес", прекјуче, на првој страни најављујући текст на две средње стране, где је између осталог наведено: "Атрактивна водитељка сликала се јуна 2004. нага за ′Плејбој′. Видео-снимак на коме су у главним улогама Сузана и њен бивши супруг Небојша појавио се у фебруару 2005. Сузана Манчић (51) и Симеон Оцомокос (57) у вези су скоро седам година."

Она је изјавила: "Да, снимали смо се, али не знам зашто би то било кога занимало. Ја сам лично тај снимак избрисала и не знам како је он доспео до било кога ван моје куће. Дође ми да се убијем, или да се бар одселим из Србије."

У тексту је садржај снимка детаљно описан, објављена је Сузанина фотографија обнажених сиса, а текст се завршава: "Редакција ′Преса′, у складу са својом уређивачком политиком, није желела да уз одређену новчану надокнаду откупи порно материјал и објави аутентичне фотографије, али је дужна да обавести јавност о њеном постојању."

Е, па пошто је јавност обавештена (а шта би било да није, шта би јавност, тада?) из дужности према истој, јуче је, "Прес" опет на првој страни објавио њену слику (али портрет, где брише сузу) с насловом: "Стидим се", а на средњим странама текст назван: "Полудећу!"

На наговештај да има оних који сматрају да она намерно те снимке пушта у јавност, Манчићева за поменути лист изјављује: "Зар постоји особа на свету која жели себи зло? Да ли волим да се снимам је само моја ствар, али да то види цео свет и да обрукам себе и људе које волим свакако нисам желела."

"Куриру" и "Гласу јавности" засад нису потребне ни наградне игре ни порнографија, јер гуслају и даље интервју са Милорадом Улемеком Легијом, око којег се дигла прашина како међу политичарима и судијама, тако и међу новинарима и новинарским удружењима око тога да ли је уистину неко са њим разговарао и како, треба ли објављивати исповести осуђеника који је имао право да каже све на суђењу, шта се тим текстом заиста хоће постићи и слично. Имам утисак да су се и читаоци поменутих листова уморили од засад недовољно остварених очекивања.

Али, поменути листови, верујем, помно мозгају шта после тога. Како се што боље продати.

О томе, уосталом, мисли већина.