Ни трага од Егнера

Никакве податке о Петеру Егнеру нису пронашли стручњаци Архива Србије током двонедељног истраживања и увида у обимну грађу похрањену у овој установи, каже за „Политику” др Мирослав Перишић, директор Архива. Он је о томе обавестио 30. јула и Веселина Мрдака, заменика тужиоца за ратне злочине, који се 17. јула обратио овој институцији ради прикупљања обавештења, доказног материјала и података о Егнеру, против кога су, да подсетимо, америчке власти недавно покренуле поступак за одузимање држављанства САД, због сумње да је као припадник немачке окупационе тајне полиције учествовао у ликвидацији 17.000 грађана Србије од 1941. до 1943. године.

Доктор Перишић нам каже да су у Архиву Србије прегледани делови архивске грађе Безбедносно-информативне агенције, због вероватноће да се у тој документацији могу наћи тражени подаци, али се то, нажалост, није догодило.

Стручњаци Архива Србије прегледали су обимну документацију БИА, двадесетак хиљада страница докумената. Грађа је систематизована у неколико тематских целина, класификованих по начелима која су важила у Одељењу за заштиту народа (Озна) и Управи државне безбедности (Удба), дакле у југословенској тајној полицији, првих година по окончању Другог светског рата, када су прикупљани документи и сведочанства о деловању нацистичког окупационог апарата и његових припадника, као и о почињеним ратним злочинима.

О каквом је богатству докумената реч, може се закључити већ и на нивоу назива целина архивске грађе преузете од БИА коју су истражили стручњаци Архива Србије. У допису Тужилаштву за ратне злочине, др Мирослав Перишић навео је и прецизне податке о обиму тих фондова, уз навођење броја страна које сваки од њих садржи (тај податак наводимо у загради).

Реч је о следећим архивским целинама: Делатност окупационих власти у току Другог светског рата (612); Ратни злочинци – ужа територија Србије (1.036 страна); Делатност немачке обавештајне службе у времену од 1941. до 1945. године (1.972); Ратни злочини Немаца и квислинга за време окупације (2.231); Деловање немачких окупационих снага (686); Немачке оружане формације (376 страна); Сведочења (записници и изјаве) о злочинима Немаца над припадницима НОР-а и Јеврејима (51); Списак са подацима ратних злочинаца (31); Спискови извршилаца ратних злочина по пријавама грађана (334); Спискови службеника Специјалне полиције Управе Града Београда (УГБ) – који су припадали логору на Бањици, затвору у Ђушиној улици, као и полицијских и градских предстојника (23); Специјална полиција Управе града Београда, УГБ (532); Припадници – агенти немачке полиције безбедности (БДС) у Београду, 1941–1944 (1.047); Формације немачке тајне државне полиције (Гестапо) за Србију (225); Немачка документа (непреведена) и фотографије (267); Лица упућена на присилан рад (1941-1944), спискови стрељаних (1943–1944) и одмазде БДС (720); Материјали о деловању немачких окупационих снага у Србији, 1942–1943 (1.453); Немачка архива из Другог светског рата, I-II (2.895); Преглед извршених злочина (1941-1943); Фолксдојчери у Југославији I-II, 1942-1952 (2.299); Досијеа припадника војних формација у Другом светском рату (65); Ратни злочинци – Немци, спискови (552); Ратни злочинци, 1941-1952 (25); Списак одбеглих ратних злочинаца у Аустрију (6); Ратни злочинци – страни држављани, 1945–1958 (243); Списак прошлих кроз логоре и затворе у току рата (375); Историјат и ликвидација Јевреја, комуниста и других лица од Хитлеровог преузимања власти 1933. године до краја 1945. године (497); Спискови лица, припадника СС и других оружаних формација (160); Подаци о логорима (102).

И ето, у овако обимној документацији, нема ни помена о Петеру Егнеру.

Директор Архива Србије, др Мирослав Перишић, каже за „Политику” да су истраживачи ове установе преконтролисали и спискове досијеа преузетих из БИА, како би установили да ли се у тим документима налази досије Петера Егнера. Опет без резултата.

Подразумева се, наглашава др Перишић, Архив Србије ће наставити потрагу за документима у другим фондовима, мада се већ сада претпоставља да је мања вероватноћа да се у њима могу наћи подаци о Петеру Егнеру.

Утолико је драгоценије сазнање до кога смо дошли захваљујући нашем верном читаоцу Душану Стојиљковићу из Београда, некадашњем логорашу на Бањици и у Маутхаузену, поузданом, скрупулозном истраживачу архивске грађе, који је у многим приликама и на страницама „Политике”, уз позив на прворазредну документацију, исправљао погрешне истраживачке, публицистичке или новинарске закључке и увиде.

Из онога што је „Политика” објавила о Петеру Егнеру, Стојиљковић закључује да би то, у ствари, могла да буде особа под именом Еуген, која је командовала стрељачким стројем на стратишту у селу Јајинци. Ову претпоставку Стојиљковић заснива на чињеници да су некадашњи београдски гробари, ангажовани од немачке окупационе полиције да у Јајинцима копају раке за стрељане, командира егзекутивног вода називали Еуген.

Током више деценија истраживања, Стојиљковић је у архивским фондовима наилазио на то име, али, због тренутне одсутности из Београда, није био у могућности да нам своју претпоставку документује и позивањем на конкретни архивски извор.

Упутио нас је на фондове Архива Југославије, у којима се грађа на коју се позива налази.

Захваљујући љубазности директора Миладина Милошевића и његових сарадника, дошли смо у прилику да у Архиву Југославије погледамо ту документацију. 

Да ли ће то допринети разјашњењу недоумица око Петера Егнера, односно Еугена, видећемо у данима који следе и о томе обавестити читаоце „Политике”.

Слободан Кљакић