Ni traga od Egnera

Nikakve podatke o Peteru Egneru nisu pronašli stručnjaci Arhiva Srbije tokom dvonedeljnog istraživanja i uvida u obimnu građu pohranjenu u ovoj ustanovi, kaže za „Politiku” dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva. On je o tome obavestio 30. jula i Veselina Mrdaka, zamenika tužioca za ratne zločine, koji se 17. jula obratio ovoj instituciji radi prikupljanja obaveštenja, dokaznog materijala i podataka o Egneru, protiv koga su, da podsetimo, američke vlasti nedavno pokrenule postupak za oduzimanje državljanstva SAD, zbog sumnje da je kao pripadnik nemačke okupacione tajne policije učestvovao u likvidaciji 17.000 građana Srbije od 1941. do 1943. godine.

Doktor Perišić nam kaže da su u Arhivu Srbije pregledani delovi arhivske građe Bezbednosno-informativne agencije, zbog verovatnoće da se u toj dokumentaciji mogu naći traženi podaci, ali se to, nažalost, nije dogodilo.

Stručnjaci Arhiva Srbije pregledali su obimnu dokumentaciju BIA, dvadesetak hiljada stranica dokumenata. Građa je sistematizovana u nekoliko tematskih celina, klasifikovanih po načelima koja su važila u Odeljenju za zaštitu naroda (Ozna) i Upravi državne bezbednosti (Udba), dakle u jugoslovenskoj tajnoj policiji, prvih godina po okončanju Drugog svetskog rata, kada su prikupljani dokumenti i svedočanstva o delovanju nacističkog okupacionog aparata i njegovih pripadnika, kao i o počinjenim ratnim zločinima.

O kakvom je bogatstvu dokumenata reč, može se zaključiti već i na nivou naziva celina arhivske građe preuzete od BIA koju su istražili stručnjaci Arhiva Srbije. U dopisu Tužilaštvu za ratne zločine, dr Miroslav Perišić naveo je i precizne podatke o obimu tih fondova, uz navođenje broja strana koje svaki od njih sadrži (taj podatak navodimo u zagradi).

Reč je o sledećim arhivskim celinama: Delatnost okupacionih vlasti u toku Drugog svetskog rata (612); Ratni zločinci – uža teritorija Srbije (1.036 strana); Delatnost nemačke obaveštajne službe u vremenu od 1941. do 1945. godine (1.972); Ratni zločini Nemaca i kvislinga za vreme okupacije (2.231); Delovanje nemačkih okupacionih snaga (686); Nemačke oružane formacije (376 strana); Svedočenja (zapisnici i izjave) o zločinima Nemaca nad pripadnicima NOR-a i Jevrejima (51); Spisak sa podacima ratnih zločinaca (31); Spiskovi izvršilaca ratnih zločina po prijavama građana (334); Spiskovi službenika Specijalne policije Uprave Grada Beograda (UGB) – koji su pripadali logoru na Banjici, zatvoru u Đušinoj ulici, kao i policijskih i gradskih predstojnika (23); Specijalna policija Uprave grada Beograda, UGB (532); Pripadnici – agenti nemačke policije bezbednosti (BDS) u Beogradu, 1941–1944 (1.047); Formacije nemačke tajne državne policije (Gestapo) za Srbiju (225); Nemačka dokumenta (neprevedena) i fotografije (267); Lica upućena na prisilan rad (1941-1944), spiskovi streljanih (1943–1944) i odmazde BDS (720); Materijali o delovanju nemačkih okupacionih snaga u Srbiji, 1942–1943 (1.453); Nemačka arhiva iz Drugog svetskog rata, I-II (2.895); Pregled izvršenih zločina (1941-1943); Folksdojčeri u Jugoslaviji I-II, 1942-1952 (2.299); Dosijea pripadnika vojnih formacija u Drugom svetskom ratu (65); Ratni zločinci – Nemci, spiskovi (552); Ratni zločinci, 1941-1952 (25); Spisak odbeglih ratnih zločinaca u Austriju (6); Ratni zločinci – strani državljani, 1945–1958 (243); Spisak prošlih kroz logore i zatvore u toku rata (375); Istorijat i likvidacija Jevreja, komunista i drugih lica od Hitlerovog preuzimanja vlasti 1933. godine do kraja 1945. godine (497); Spiskovi lica, pripadnika SS i drugih oružanih formacija (160); Podaci o logorima (102).

I eto, u ovako obimnoj dokumentaciji, nema ni pomena o Peteru Egneru.

Direktor Arhiva Srbije, dr Miroslav Perišić, kaže za „Politiku” da su istraživači ove ustanove prekontrolisali i spiskove dosijea preuzetih iz BIA, kako bi ustanovili da li se u tim dokumentima nalazi dosije Petera Egnera. Opet bez rezultata.

Podrazumeva se, naglašava dr Perišić, Arhiv Srbije će nastaviti potragu za dokumentima u drugim fondovima, mada se već sada pretpostavlja da je manja verovatnoća da se u njima mogu naći podaci o Peteru Egneru.

Utoliko je dragocenije saznanje do koga smo došli zahvaljujući našem vernom čitaocu Dušanu Stojiljkoviću iz Beograda, nekadašnjem logorašu na Banjici i u Mauthauzenu, pouzdanom, skrupuloznom istraživaču arhivske građe, koji je u mnogim prilikama i na stranicama „Politike”, uz poziv na prvorazrednu dokumentaciju, ispravljao pogrešne istraživačke, publicističke ili novinarske zaključke i uvide.

Iz onoga što je „Politika” objavila o Peteru Egneru, Stojiljković zaključuje da bi to, u stvari, mogla da bude osoba pod imenom Eugen, koja je komandovala streljačkim strojem na stratištu u selu Jajinci. Ovu pretpostavku Stojiljković zasniva na činjenici da su nekadašnji beogradski grobari, angažovani od nemačke okupacione policije da u Jajincima kopaju rake za streljane, komandira egzekutivnog voda nazivali Eugen.

Tokom više decenija istraživanja, Stojiljković je u arhivskim fondovima nailazio na to ime, ali, zbog trenutne odsutnosti iz Beograda, nije bio u mogućnosti da nam svoju pretpostavku dokumentuje i pozivanjem na konkretni arhivski izvor.

Uputio nas je na fondove Arhiva Jugoslavije, u kojima se građa na koju se poziva nalazi.

Zahvaljujući ljubaznosti direktora Miladina Miloševića i njegovih saradnika, došli smo u priliku da u Arhivu Jugoslavije pogledamo tu dokumentaciju. 

Da li će to doprineti razjašnjenju nedoumica oko Petera Egnera, odnosno Eugena, videćemo u danima koji slede i o tome obavestiti čitaoce „Politike”.

Slobodan Kljakić