Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
МАНАСТИР РАКОВИЦА

Чувар вере у недрима Стражевице и Пружевице

Постоји неколико верзија када је ова богомоља настала, а према једној, то је било за време краља Драгутина
Манастир Раковица (Фото И. Милутиновић)

Попут беле голубице, угнездио се манастир Раковица у наручје два брда – Пружевице и Стражевице. Овај манастир чувар је вере и један је од малобројних храмова у граду у коме се служба, упркос рушењима и страдањима, обавља већ вековима. Живот за веру на овом месту пулсира стотинама година, али још се тачно не зна када је и где манастир први пут основан. По том питању преплићу се предања, народне легенде и историјски подаци. Извесно је да се име манастира Раковица спомиње у „Турским изворима за историју Београда (1476–1566)” др Хазима Шабановића и у путопису Феликса Петанчића из 1502. године.

О томе када је настао постоји неколико верзија. Једна од њих је да га је подигао Милош Обилић, али су га после Косовске битке, Турци запалили. Тек касније у 15. веку обновио га је  извесни Рака по коме је манастир и добио име. Има и веровања да је манастир зидао краљ Милутин.

Постоји и мишљење др Душана Кашића чија истраживања сежу до лозе Немањића. Он је дошао до повеље влашког војводе из 1701. Константина Бранковеануа Басарабе где стоји да се са по 100 великих комада соли дарива манастир Раковица, који је сазидао војвода Радул.

У историји је забележено више влашких војвода са истим именом Радул, па Кашић сматра да је то највероватније био Радул Први Црни који је владао од 1377. до 1385. године. У Подгоричком летопису стоји да се четврта кћи кнеза Лазара удала за војводу Радула, мада је чувени историчар и политичар Чедомиљ Мијатовић сматрао да се за овог војводу удала сестра цара Лазара.

Као најверодостојнија верзија узима се она по којој је манастир подигао краљ Драгутин (1252–1316) који је владао тадашњим Сремом, у чији је састав улазио и Београд. Податак да је Драгутин прави ктитор манастира нађен је у Споменици манастира Раковица, коју су писали монаси.

(Фото: Б. Васиљевић)

Ни место где је основана богомоља још није утврђено. Према једној верзији, првобитно је изграђен више села Раковица, поред старог Крагујевачког пута. На том месту и данас постоје остаци црквишта – хумка, руина и камени стуб од часне трпезе. Предање каже да су пред најездом Турака који су надирали од Крагујевца иконе из тог манастира саме, преко ноћи, долазиле на место где се сада манастир налази. Због тога су калуђери напустили стари и подигли нови манастир и то на месту где је, сматра се, била Црква Превелика.

Ипак, према подацима који се могу наћи у турским изворима из 1560. године, стоји да се манастир Раковица налазио код села Хрчин (садашњи Врчин).

Да на овој локацији, смештеној прекопута недавно изграђене „Икее”, има нешто, говори податак да се ту народ већ годинама окупља када су и манастирске славе – о Великој Госпојини и за Аранђеловдан, а постоје и остаци црквишта. На том месту, нажалост, не постоји крст, а надамо се да ће ову локацију у скорије време испитати археолози да би се утврдило шта је ту тачно било.

Манастир је тешко страдао више пута, нарочито у току 18. и 19. века. Турци су га палили, калуђере протеривали, чак и вешали, али је опстао. Централно место око кога се манастир свијао је Црква Светог архангела Михаила. Како кажу у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, период изградње ове манастирске цркве везује се за крај 15. и почетак 16. века. Поред ње у порти манастира налази се и Црква Успења Пресвете Богородице, конаци (Платонов, Љубичин и Хаџи-Рувимов). На улазу у порту смештена је Црква Светог Николаја Мирликијског, а на једном од брда Црква Благовештења.

Велику помоћ у обнови манастира пружили су Обреновићи. Прво кнез Милош и кнегиња Љубица, затим Михаило, а посебно Томанија Обреновић, жена Милошевог брата Јеврема. Она је финансирала изградњу једног од конака, као и звоника. Због тога је Раковица називана дворским манастиром, али је постала и маузолеј Јевремове породице. У крипти испод припрате сахрањени су Јеврем и Томанија Обреновић, њихова деца и унучад, као и генерал Миливоје Блазнавац. Уз северни спољни зид 1910. постављен је споменик војводи из Првог српског устанка Васи Чарапићу, рад архитекте Косте Јовановића, а на западном зиду налази се плоча са именима погинулих ратника 1912–1913. године. Испред улаза у порту смештена је зидана чесма, рад архитекте Јована Илкића, док се прекопута манастира и Раковичког потока налази капела Свете Петке или „Светиња” са извором воде коју верујући сматрају лековитом.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Dozet
O čemu mi to? Tehnološka revolucija je sprovedena kreiranjem proizvoda, koji poboljšavaju život i koje svi žele da imaju. Napredni svet još uvek radi to isto. Da bi i mi to radili, treba da obrazujemo mlade generacije, koje će znati da stvore nove proizvode i da ih plasiraju ponudom, koja se ne može odbiti. A ko o čemu, mi o ovim temama.
Верник
Господине Петре, религија не искључује технолошки напредак. Напротив, она га усмерава да послужи на добробит човечанства.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.